Sin Seke Sablić je krenuo njenim stopama, glumica otkrila da ćuti i sluša je sve šta kaže: A njegov otac je velika misterija za srpsku javnost

U današnjem članku donosimo priču o jednoj od najvoljenijih glumica sa prostora bivše Jugoslavije, Jelisaveti Seki Sablić, čija je karijera obilježena ne samo izuzetnim talentom, već i dosljednošću i dubokom ličnom autentičnošću.

Rođena 1942. godine u Beogradu, Seka je odrastala u teškim, ratnim i posleratnim godinama, u porodici u kojoj su se preplitale snažne lične i ideološke razlike. Njen otac bio je zakleti antikomunista, dok je majka, Jevrejka, uspjela da preživi nacistički logor na Sajmištu, što je ostavilo dubok trag u porodičnoj istoriji.

• Odrastajući uz dva starija brata, Seka je, uprkos okolnostima, imala srećno i zaigrano detinjstvo. Već tada se u njoj počela rađati ljubav prema glumi, koja je vremenom prerasla u životni poziv i misiju. Njena karijera traje više od pola veka, a ono što je izdvaja jeste činjenica da njena popularnost ne jenjava – štaviše, publika je do danas doživljava sa istim divljenjem i poštovanjem.

Iako je poznata po komičnim ulogama, sama Seka priznaje da u privatnom životu nije nimalo vesela, te da je često mrgud kojeg malo toga može nasmejati. Njen karakter daleko je od onih vedrih likova koje tumači, što dodatno potvrđuje njenu glumačku virtuoznost – jer zna da potpuno odvoji privatno od profesionalnog.

Veoma je diskretna kada je reč o privatnom životu. Nikada nije bila sklona eksponiranju van pozorišnih dasaka ili filmskih kamera, te se u medijima pojavljuje isključivo kada ima profesionalni razlog – premijera, projekat ili nova uloga. O njenom ljubavnom životu gotovo ništa nije poznato. Jedino što javnost zna jeste da je sa 34 godine rodila sina Stefana, čiji otac nikada nije otkriven. Iako su novinari često nagađali o mogućoj vezi sa kolegom glumcem, Seka te tvrdnje nikada nije komentarisala.

Danas ponosno govori o Stefanu, koji je postao uspešan pozorišni reditelj i pijanista. Završio je postdiplomske studije u Tel Avivu, a radio je i u laboratoriji za reditelje u Lincoln Centru u Njujorku. Njegova karijera je u usponu, ali on se, poput svoje majke, drži daleko od svetla reflektora.

Seka je jednom prilikom rekla da sebe vidi kao velikog profesionalca, i da je uverena kako Stefan ide sličnim putem. Iako se trudi da se ne meša previše u njegov rad, priznaje da ga potajno “špijunira” i nadgleda. Uprkos tome, njihov odnos je pun poverenja. Stefan je, prema njenim rečima, tih, strpljiv i uvek je sasluša, pa čak i kada je malo dosadna i agresivna u savetima.

• Njegovo prezime je Sablić, a kada je govorio o saradnji sa majkom, rekao je da je to iskustvo koje ne izdvaja u odnosu na druge. Za njega je Seka legendarna i vrhunska glumica, ali isto tako i koleginica kao i svaka druga. Rekao je da je imao sreće što je sarađivao i sa drugim velikim glumcima, te da je sa takvim ljudima lako raditi.

Od 2013. godine, Seka se najviše raduje ulozi bake. Njeno srce osvojio je unuk Leon, za kojeg kaže da je šarmantan, duhovit i pun života. Često se pita da li će naslediti njen glumački talenat, s obzirom da voli humor i zabavu. U jednoj anegdoti, kada su ga pitali da li će biti talentovan na babu, odgovorio je: “Ne, biću valentolog!”, pokazujući pritom kreativnu i duhovitu prirodu.

Nedugo nakon Leona, dobila je i unuku Dinu, koju takođe obožava. Ne krije da joj je upravo uloga bake najdraža od svih uloga koje je ostvarila tokom karijere. Taj intimni deo njenog života, iako retko prikazan javnosti, pokazuje koliko je emotivna i posvećena porodici, što dodatno produbljuje sliku o njoj kao osobi koja zna da balansira između uspeha i privatne sreće.

Iako je publika vidi prvenstveno kroz likove na sceni i ekranu, iza tih uloga stoji žena koja je prošla kroz mnoge životne izazove, ali je u svakom trenutku ostala dosledna sebi. Njena snaga ne leži samo u glumi, već i u sposobnosti da svoj život sačuva od radoznalih pogleda, ostajući verna svojoj jednostavnosti i dostojanstvu.

U vremenu kada su mnogi spremni da sve otkriju zarad popularnosti, Seka Sablić ostaje simbol integriteta, umetnosti i trajne vrednosti, potvrđujući da istinski kvalitet uvek pronalazi svoj put do publike – bez obzira na vreme ili okolnosti.