Osim što mame svojom prirodnom slatkoćom i sočnošću, smokve kriju moćna lekovita svojstva koja ih čine pravim blagom prirode. One nisu samo poslastica, već i čuvar zdravlja srca, kostiju, nervnog sistema i probave.
Smokve su jedno od onih voća koje mnogi s nestrpljenjem očekuju tokom leta. Njihov slatkast ukus, meka struktura i osvežavajuća sočnost čine ih omiljenom poslasticom, ali ono što ih dodatno izdvaja jesu njihove brojne zdravstvene koristi. U sezoni, kada ih ima u izobilju na pijacama i u vrtovima, trebalo bi ih konzumirati što češće – bilo sveže, u kolačima, džemovima ili kao deo tradicionalnih slatkih zimnica.
Ove voćke kriju pravo bogatstvo hranljivih sastojaka. Jedna od najpoznatijih koristi smokava jeste njihova sposobnost da pomognu u regulaciji krvnog pritiska. Budući da su odličan izvor kalijuma, minerala koji često nedostaje u svakodnevnoj ishrani, smokve pomažu telu da održi ravnotežu elektrolita i da reguliše napetost u krvnim sudovima. Redovna konzumacija može doprineti zdravlju srca i krvnih sudova, pa se smokve preporučuju osobama koje imaju problema s hipertenzijom.
Zbog visokog sadržaja vlaknastih materija, smokve pomažu i kod procesa mršavljenja. Vlakna ne samo da poboljšavaju varenje i podstiču zdravlje debelog creva, već i stvaraju osećaj sitosti, što olakšava kontrolu unosa hrane. Sa samo oko 74 kalorije na 100 grama svežeg ploda, smokve su izuzetno lagane, a pritom sadrže čak 80% vode i prirodne šećere, pa se lako vare i osvežavaju organizam.
Zanimljivo je i to da smokve mogu pozitivno uticati na raspoloženje i kvalitet sna. Zahvaljujući značajnoj količini vitamina B kompleksa, one podstiču rad mozga i mišića, jačaju energiju i smanjuju nervnu napetost. Prisustvo triptofana, aminokiseline koja pomaže u regulaciji sna, čini smokve prirodnim saveznikom protiv nesanice. Osim toga, njihov mineralni sastav deluje blagotvorno na nervni sistem, pa se smatra da pomažu i kod simptoma depresije.
Smokve nisu korisne samo plodovima – i listovi smokve imaju značajne zdravstvene prednosti. Studije pokazuju da čaj od listova može doprineti snižavanju nivoa šećera u krvi, što ih čini posebno vrednim u ishrani osoba sa dijabetesom tipa 1. Narodna medicina vekovima koristi listove smokve upravo zbog tih svojstava.
Interesantna je i njihova spoljašnja primena. Beli mlečni sok koji se nalazi u svežem plodu tradicionalno se koristi za uklanjanje bradavica. Dovoljno je staviti deo smokve sa sokom na problematično mesto i ostaviti da deluje tokom noći. Postupak se ponekad ponavlja nekoliko puta dok promene na koži ne nestanu. Takođe, mesnati deo ploda može poslužiti kao prirodni piling za lice – sitne semenke uklanjaju mrtve ćelije, dok enzimi osvežavaju i podmlađuju kožu.
Kod problema s disajnim putevima smokve mogu biti pravo olakšanje. Sveži plodovi imaju umirujuće dejstvo na bronhije i preporučuju se osobama koje pate od kašlja ili upale pluća. Njihova prirodna slatkoća i bogat sadržaj vitamina i minerala pomažu telu da se izbori s infekcijama i ojača imunitet.
Poseban značaj smokve imaju u očuvanju zdravlja kostiju. Bogate su kalcijumom, pa su posebno korisne za decu u razvoju, trudnice, kao i žene u postmenopauzi koje su podložne osteoporozi. Redovna konzumacija može doprineti jačanju skeleta i smanjenju rizika od preloma.Zanimljivo je i verovanje da smokve mogu delovati kao prirodni afrodizijak. Pošto smanjuju nivo stresa, a stres je jedan od glavnih uzroka pada seksualne želje, smokve se smatraju voćem koje može probuditi strast i poboljšati kvalitet intimnog života.
Međutim, iako su veoma korisne, smokve nisu pogodne za svakoga. Suve smokve posebno zahtevaju oprez. One sadrže mnogo više šećera i kalorija od svežih, jer se tokom sušenja gubi vlaga, a koncentracija glukoze raste. Osobe sa dijabetesom, kao i one koje paze na unos kalorija, trebalo bi da ih konzumiraju u ograničenim količinama. Takođe, suve smokve sadrže dosta vitamina K, pa se ne preporučuju ljudima koji koriste lekove za razređivanje krvi.
Industrijski proces sušenja često podrazumeva upotrebu sumpor dioksida i sulfita, koji produžavaju trajnost, ali kod osetljivih osoba mogu izazvati alergijske reakcije, naročito kod astmatičara. Osim toga, istraživanja su pokazala da osobe alergične na polen imaju veću šansu da budu alergične i na smokve. Zato se savetuje oprez, naročito ako se primete reakcije poput osipa ili problema s disanjem nakon konzumacije.
Sve u svemu, smokve su jedno od najkorisnijih voća koje priroda nudi tokom leta. Njihova upotreba u ishrani može doneti brojne benefite – od regulacije pritiska i šećera, preko jačanja kostiju, pa do lepše kože i boljeg raspoloženja. Ali, kao i sa svakim darom prirode, najvažnije je biti umeren i obazriv, jer samo tako smokve mogu biti saveznik zdravlja, a ne izazivač problema.
