Kada govorimo o srčanim bolestima, većina ljudi odmah pomisli na iznenadnu bol u grudima. srčani problemi se često prikradaju tiho, kroz znakove koje možemo previdjeti.
Većina ljudi automatski povezuje probleme sa srcem sa specifičnim simptomima, poput bola u grudima ili iznenadnog gubitka daha. Međutim, srčana bolest se često manifestuje na mnogo suptilnije, neočekivanije i raznovrsnije načine. Srce je centralni organ našeg tela, a kada ono ne funkcioniše kako treba, posledice se mogu ogledati na gotovo svakom njegovom delu – čak i tamo gde to najmanje očekujete, poput stopala ili nogu.
Jedan od prvih znakova koji može ukazivati na srčanu insuficijenciju jeste oticanje nogu i gležnjeva. Ovaj simptom, poznat kao edem, predstavlja nakupljanje tečnosti u tkivima i može se javiti kao posledica lošeg rada srca. Prema informacijama britanskog Nacionalnog zdravstvenog sistema (NHS), edem je razlog za posetu lekaru, jer može biti jasan pokazatelj da vaše srce ne pumpa krv kako bi trebalo.
Šta zapravo znači srčana insuficijencija?
Srčana insuficijencija ne znači da je vaše srce potpuno prestalo sa radom, već da više nije u stanju da efikasno pumpa krv kroz telo. Kao rezultat toga, krv se ne preusmerava pravilno ka bubrezima, koji zatim zadržavaju so i vodu, što dovodi do dodatnog nakupljanja tečnosti u organizmu.
Ovo stanje može uzrokovati:
oticanje stopala, gležnjeva i nogu,
oticanje stomaka,
nagli porast telesne težine,
teško disanje, naročito pri ležanju,
hroničan umor i slabost,
smanjenu sposobnost za fizičku aktivnost.
Britanska fondacija za srce (British Heart Foundation – BHF) naglašava da se tečnost, kada se akumulira u plućima, može manifestovati kroz osećaj gušenja ili nedostatka vazduha, što je naročito izraženo noću ili prilikom fizičkog napora.
Manje poznati, ali podjednako važni simptomi
Pored uobičajenih znakova, postoje i brojni drugi simptomi koji mogu ukazivati na ozbiljne kardiovaskularne probleme, a koji su često pogrešno pripisani bezazlenim stanjima:
1. Uporna mučnina i nelagodnost u stomaku
Mučnina se ponekad javlja kao reakcija na srčani udar, naročito kod žena. Ako osećate mučninu u kombinaciji sa pritiskom ili bolom u grudima, to može biti upozoravajući znak. Profesor David Newby, stručnjak za kardiologiju na Univerzitetu u Edinburghu, ističe da bi u takvim slučajevima trebalo odmah pozvati hitnu pomoć. Posebno ako se bol javlja dok ste u mirovanju i prati ga osećaj slabosti, vrtoglavice ili gađenje.
2. Bol u nozi prilikom hodanja
Ukoliko redovno osećate grčeve, zatezanje ili oštar bol u listovima dok hodate, to može biti simptom periferne arterijske bolesti (PAD). Ovo stanje nastaje kada masne naslage blokiraju ili sužavaju arterije koje snabdevaju krvlju noge, što otežava kretanje i može ukazivati na opšti problem sa cirkulacijom.
3. Bol u ruci – posebno levoj
Jedan od najklasičnijih, ali često zanemarenih znakova srčanog udara jeste bol koji se širi iz grudnog koša niz levu ruku. Ovaj bol može varirati – od tupog, probadajućeg bola do osećaja pečenja ili trnjenja. Kod nekih ljudi, bol može biti prisutan i u desnoj ruci, vilici, vratu ili čak u leđima. Ako primetite ovakve simptome u kombinaciji sa gušenjem, znojenjem ili mučninom, nemojte čekati – pozovite pomoć odmah.
Ostali simptomi koje ne treba zanemariti:
Ubrzan ili nepravilan rad srca (aritmija)
Hronični kašalj, naročito noću
Teško disanje čak i u mirovanju
Povećanje ili smanjenje telesne mase bez očiglednog razloga
Nadutost stomaka i gubitak apetita
Mentalna konfuzija, naročito kod starijih osoba
Nesvestica ili vrtoglavica
Kada posetiti lekara?
Ako prepoznate više od jednog od ovih simptoma kod sebe ili voljene osobe, važno je da ne ignorišete signale koje vam telo šalje. Srčane bolesti su među vodećim uzrocima smrti širom sveta, ali rano otkrivanje i lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet i dužinu života.
Ne čekajte da simptomi postanu ozbiljni. Posetite kardiologa, uradite osnovne analize, kao što su EKG, test opterećenja, ultrazvuk srca i krvne analize, kako biste na vreme reagovali. U mnogim slučajevima, jednostavna promena načina života – zdravija ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja i kontrola stresa – može napraviti ogromnu razliku.
