U moru čudnih navika i stvari koje se sve češće pojavljuju na internetu okarakterisani kao lifehackovi naišli smo na jedan koji je nama privukao pažnju a nadamo se i vama isto.Naime u opisu se navodi kako smao jedna rolna papira može uraditi što skuplje i popularnije stvari ne mogu,a o čemu se tačno radi saznajte u nastavku članka..
Neprijatan miris u ormaru može biti frustrirajući, naročito kada ste sigurni da se u njemu nalazi samo oprana, čista odeća. Međutim, i u naizgled savršeno urednim prostorima može se pojaviti zagušljiv, ustajao miris. Ovaj problem je češći nego što se misli i ne mora nužno da znači da je vaš ormar prljav – najčešće je reč o nedostatku cirkulacije vazduha i dugotrajnom odlaganju odeće i tekstila koji se retko koriste.
U mnogim domovima, ormani postaju mesta gde se čuvaju sezonske stvari – posteljina, peškiri, jakne, pa čak i pokrivači koje mesecima ne iznosimo napolje. Upravo ta retko korišćena odeća i tkanina može da postane izvor neprijatnog mirisa. Materijali koji dugo stoje bez ikakvog dodira sa svežim vazduhom upijaju vlagu iz okoline i stvaraju idealne uslove za razvoj zagušljivog, težeg mirisa.
Iako tržište nudi razne osveživače vazduha, kesice sa mirisima, vrećice sa lavandom i druga rešenja, postoji jednostavan, a izuzetno efikasan trik koji mnogi ne poznaju – korišćenje mirisnog toalet papira. Iako zvuči neobično, ovaj trik zapravo funkcioniše na sličan način kao i klasični osveživači prostora.
Dovoljno je da u ormar postavite jednu rolnu mirisnog toalet papira. Najbolje mesto za to je polica ili fioka sa garderobom koju retko nosite. Miris sa papira će se polako širiti unutar ormara, osvežavajući prostor bez potrebe za skupim i hemijskim sredstvima. Efekat je dugotrajan, a zamena je jednostavna – samo stavite novu rolnu kada se miris istroši.
Za one koji ne vole fabričke parfeme u toalet papiru ili su osetljivi na sintetičke mirise, postoji i potpuno prirodna varijanta ovog trika. Uzmite običnu, neparfimisanu rolnu toalet papira i našpricajte je nekoliko puta omiljenim eteričnim uljem. Lavanda, limun, eukaliptus ili ruzmarin odlični su izbori jer osim prijatnog mirisa imaju i blago antibakterijsko dejstvo. Nakon što ulje upije, rolnu možete bez brige staviti u ormar.
Ipak, važno je naglasiti da ovakva rešenja daju privremeni efekat ako ne povedete računa o osnovnom uzroku neprijatnih mirisa – nedostatku ventilacije. Kako biste trajno rešili problem, savetuje se redovno provetravanje ormara. Idealno bi bilo da svakih nekoliko dana širom otvorite ormar, naročito tokom dana kada provetravate ceo stan. Takođe, odeću koja se ne koristi često izvadite s vremena na vreme, protresti je, izložiti suncu ili čak oprati ukoliko se u njoj zadržao miris ustajalosti.
Ovako jednostavnim koracima ne samo da ćete osvežiti prostor već ćete produžiti životni vek vaše garderobe. Sveže mirišljav ormar doprinosi celokupnom osećaju čistoće doma, a ujutru kada otvorite vrata da uzmete odeću – bićete prijatno iznenađeni ne samo mirisom, već i osećajem urednosti i pažnje koju posvećujete prostoru u kojem živite.
BONUS TEKST
U neposrednoj blizini železničke pruge Beograd–Niš, uz desnu obalu Južne Morave, u tišini i daleko od prometnih saobraćajnica, smestio se manastir Svetog Romana. Ovo sveto mesto, okruženo prirodom i mirom, odiše duhovnošću i istorijom dugom gotovo jedanaest vekova. Njegova važnost ne leži samo u starosti ili arhitektonskoj vrednosti, već i u brojnim predanjima i čudima koja se prenose među vernicima generacijama.
Prema predanju, ovde se još u desetom veku upokojio Sveti Roman, učenik slavenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija. Njegov grob postao je središte molitve i isceljenja, pa je na tom mestu podignuta crkva posvećena Blagovestima, a potom i ceo manastirski kompleks. Prvi pisani trag o manastiru nalazi se u hrisovulji vizantijskog cara Vasilija Drugog iz 1020. godine, što ga čini jednim od najstarijih srpskih manastira sa potvrđenim istorijskim korenima.
Manastir je više puta kroz istoriju rušen i obnavljan. Prvi put je, prema narodnoj predaji, obnovljen od strane upravnika konjušnice kneza Lazara, koji je, zbog bolesti nogu, slučajno stigao do groba svetog Romana. Nakon što se poklonio i oprao u svetoj vodi, ozdravio je i odlučio da obnovi tada razrušeni hram. Ipak, 1448. godine, crkva je ponovo porušena od strane Turaka.
