I tu smo. Othrvani od vlastitog bola. Misleći da nemamo ništa, u saznanjima da imamo baš sve što nam je potrebno. Raskovitlali smo svoje ruke čekajući nešto što nikad nije došlo. I postoji razlog. Ponekad nam Univerzum uzme, baš da bi nam dao. Ponekad ne imanje nečega, nekoga, najveće je imanje sebe. Možda veća iskušenja...