Misli su joj odlutale. Setila se gorčine koju je osećala dugo vremena posle Dejvidove smrti. Da joj muž nije umro, nikada ne bi ni pomislila da se zaposli kod Adama. I sve to da bi izbegla zluradost Dejvidovih roditelja.
Šta su se usudili reći? Ah, da, da je potpuno normalno što joj Dejvid nije ostavio ništa. Ona ionako nije zaslužila ništa, rekli su.
Dovoljno je što ju je oženio, a čekala je dete s drugim… dete koje je Dejvid počeo da mrzi…
Dženifer se strese i izgubljeno pogleda kćerku. Dejvidova osveta bila je u tome da je ostavi bez krova na glavom i bez prebijene pare. Jedino što je imala bila je diploma kliničkog psihologa. Bila je zadovoljna što je u braku s Dejvidom uspela da završi studije. To joj je i pomoglo da posle njegove smrti dobije posao u Adamovoj firmi.
Zar Dejvid zaista ništa nije osećao prema njoj? Zar je bio toliko podložan uticaju svojih roditelja?
Dženifer je oduvek znala da je Dejvidovi roditelji mrze. Ona nije bila ono što su oni želeli za svog razmaženog, bogatog sina jedinca. Uostalom, nisu se ni trudili da to sakriju. Po njihovom je mišljenju Dejvid učinio glupost jer ju je oženio kad je zatrudnela s drugim.
Dženifer duboko uzdahnu. Koliko je puta za vreme trudnoće proklinjala to neželjeno dete! Udati se bez ljubavi bilo je poslednje što je želela.
