Nekoliko dana kasnije, Ursula je pokušavajući da sakrije svoj bes, rekla kako nije očekivala da će Ticijana svima da izbrblja o svojoj prošlosti. Nora je začuđeno pogledala, ali u tom trenutku ništa nije rekla. Nije ni nameravala da širi priču među kolegama koje to verovatno ne bi ni zanimalo. Sledeći Ursulin istup bio je povodom poziva njihovog kolege Marina Boničelija da mu se pridruže u obilasku zamka Sforca i žurci u kafeu „Đambelino”na brodiću, kojom je hteo da objavi svoju veridbu sa Silvijom Tonjon. Martino je pogledao u Noru i ljubazno je pozvao na svoju vereničku žurku. Ursula je, kao kroz Šalu, prokomentarisala nešto u smislu kako Martino samo širi krug poziva, pitajući se da li će na brodiću uopšte imati mesta za sve koje je pozvao. Marino joj nije odmah odgovorio, jer mu je prišao neko od kolega. Nora je diskretno izašla iz kafea, ponovo povređena Ursulinom sebičnošću. Razmišljala je o tome da se vrati i saspe Ursuli u lice sav svoj gncv, ali poznajući svoju eksplozivnost, znala je da bi to bio kraj njihovog prijateljstva. Odlučila je da obema da vremena za razmišljanje. Ursula je, kao i sada dok je oborenih očiju stajala ispred nje, pokušavala da joj se približi što je Nora posle izvesnog vremena prihvatila kao prećutni znak da se prijateljstvo nastavlja. Očekivala je da će Ursula možda jednom hteti da priča o tome. Samo saznanje da je izneverena kao prijatelj bolelo je do onog trenutka kada je odlučila da Ursula više nikada neće moći da je povredi.
– Ursula… – sada je gledala u nju bez ikakvih osećanja i situacija joj je najviše zbog toga i bila mučna.
Ursula se trže i Nora je prepoznala tu pozu snishodljivosti i nekakvog prikrivenog trijumfa.
– Došla sam da te pitam da li ćeš nam se pridružiti u obilasku jednog kritskog sela?
Lagala je i to veoma vešto. Nora je znala da je u svemu tome Ursula najviše zanimalo da li će tog popodneva Nora ostati u hotelu, ili će zajedno sa Pjetrom otići u poseru selu.
– Još ne znam, Ursula – Nora ustade i razmaknu zavese na prozoru. – Dopada ti se Pjetro?
Ursula je na trenutak bila zatečena i to je Nora primetila po brzim i kratkim pogledima kao da je tražila neku nevidljivu tačku na zidu.
– Pjetro? Kakve veze ima Pjetro?
– Jer je isti kao i ti, Ursula. Običan lažljivac – Nora je gledala u nju otvorenog pogleda i sa nekom vrstom gnušanja.
Ursulu kao da to nije povredilo. Lukavi smešak zatitrao joj je u uglovima usana.
– Ljubomorna si?
– Ne budi smešna, Ursula. Vi ste kao stvoreni jedno za drugo. Srećno vam bilo! – dobaci Nora za njom.
