Profesorka engleskog jezika, Kendis Dajmond, bila je jedina osoba koja je u svako doba dana imala slobodu da pokuca na vrata kancelarije direktorke osnovne škole “Abraham Linkoln”, Tilde Lensberi. Ostali su morali da zatraže prijem preko sekretarice ili da, bar, njoj lično najave svoj dolazak. Direktorka Lensberi je, iako stara tek trideset i dve godine,važila za strogu i dobro organizovanu osobu, kojoj je održavanje teško uspostavljenog reda predstavljalo najvažniji profesionalni cilj. Za nju je bilo nezamislivo da joj zaposleni dolaze u kancelariju kada im se prohte, kada oni procene da je to neophodno. Primala ih je tek nakon što bi najavili dolazak i dobili potvrdu da je slobodna da ih primi. Bila je uverena da bi, u suprotnom, njena kancelarija predstavljala veoma prometno mesto, koje bi služilo za jadikovanje i lečenje frustracija članova nastavničkog kadra.
Kendis Dajmond je uživala laskavi status direktorkine prijateljice, iako su dve žene u svemu bile različite. Dok je profesorka Dajmond predstavljala oličenje blagosti, skromnosti i nenametljivosti, direktorka Lensberi se odlikovala grubošću, čvrstinom i sposobnošću da ljudima i događajima upravlja oficirskom strogoćom.
***
Najčešće je bila sama, bez pratnje. Povremeno je ulazila u veze sa viđenijim muškarcima, ali su to bile veze kratkog daha. Mnogi su je smatrah za ženu gvozdenog srca, a oni bezobrazniji su pričali iza njenih leđa da je frigidna. Imala je telo kao stvoreno za telesnu ljubav, najviše zahvaljujući tome što je bila obdarena upadljivo velikim i čvrstim grudima, ipak, niko je nije doživljavao kao seksualno realizovanu ženu. Niko, takođe, nije mogao da je zamisli ni kao zaljubljenu.
