Uz zvuke flamenka

Ali, ja nemam para, ili bar ograničeno. Pomislila je Kerol. Ponovo je morala da razmišlja o Dženifer, koja joj je izgledala sve tajanstvenija. Delovala je prilično dronjavo, a opet nije joj nedostajao novac. Oko nje je zaista bilo nešto misteriozno. Ipak, i dalje joj se dopadala i nije joj bilo žao, što je uzela za sustanara.
Ostatak dana je prošao prijatno i devojke su uživale u večeri u jednom malom, diskretnom osvetljenom restoranu, punom ljudi.
Dok su se vraćale kući kroz toplu noć obasjanu zvezdama, Oženi je prvi put izgledala sasvim opuštena. Nije se nervozno osvrtala preko ramena, tenzija kao da je napustila njenu vitku priliku. Tog dana nisu više videle onog tajanstvenog čoveka i obe su mislile da mu je dosadilo i da je odustao. Valjda je shvatio da Dženi nije zainteresovana za njega i da tu nema nikakve šasne, mislila je Kerol.
Najzad su stigle i do velike gvozdene kapije svoje kuće. Otvorile su i pošle kroz baštu punu tajanstvenih senki. Na prednjim prozorima vile bile su navučene zavese,što joj je davalo neki misteriozan izgled. U ovoj tišini, blagi zvuk vodoskoka sada je zvučao neobično glasno.
Dženi je išla nekoliko koraka ispred Kerol, dok su se približavale kući. I ovog puta, Keroli se učinilo da je primetila neki čudan pokret u žbunju, iako nije bilo ni daška vetra.
Srce joj je uzbuđeno tuklo, a grlo joj se osušilo. Na svu sreću, Dženi nije primetila ništa. Koračala je mir no stazom, nesvesna čudnog pokreta u žbunju, kao i napetosti svoje prijateljice.

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se