Dok je plavokosi lepotan pričao, Leona uhvati sebe kako u mašti pokušava da dočara ukus tog poljupca koji je ovaj tako pomno opisivao. Onda se trgla, još više ljuta koliko na sebe, toliko i na njega.
Baš u tom trenu joj je prišao bliže i u ruku joj tutnuo papirić koji je izvadio iz džepa košulje od svetlo-plavog džinsa.
Moj broj telefona za slučaj da shvatite da je taj vaš momak glup i neozbiljan i poželite da ga zamenite pravim muškarcem -šapnuo je.
Nije ništa rekla, već se, iskoristivši činjenicu da se jedan postariji gospodin pojavio na ulazu, ćutke okrenula gužvajući papirić u rukama. Instinktivno je znala da će je ispratiti pogledom, pa je stoga bacila papirić u obližnju korpu za otpatke i udaljila se žustrim koracima.
No, radoznalost koja ju je mučila ipak ju je naterala da se negde na polovini ulice diskretno okrene i proveri šta je sa ovim neobičnim muškarcem.
Ugledala je njegovu visoku, neosporno privlačnu figuru kako laganim, lenjim korakom odlazi u suprotnom pravcu, dok mu se plava kosa presijavala na suncu.
Leona je nekoliko trenutaka gledala niz ulicu, ne mogavši da se otme utisku da ga je već negde videla.
