Šarlota Fluet je duboko uzdahnula. Oko nje se prostirao prelepi krajolik, a hiljade prepletenih boja davale su Ušću nestvarne slike od tamnozelene, preko crvene do sivih nijansi smeđe.
Kroz odškrinut prozor u kabinu automobila ulazio je svež planinski vazduh, a guste šume sa obe strane puta plenile su pogled.
Započinjao je njen novi život kojem se Šarlota nije radovala.
Uhvatila je sebe kako nesvesno pomera nogu s gasa, kao da smanjenjem brzine želi da uspori početak, mada je znala da je konačna odluka done ta i da više nema promena ni povratka.
Povratka, ali gde?
Sve se odvijalo velikom brzinom i mlada devojka nije bila svesna da je proživljavala protekle nedelje svog života, nego je imala utisak da je to scenario filma koji gleda, a da je glavne glumce posmatrala bez saosećanja i ličnih emocija.
Rođena u skromnoj porodici u Marseju, Šarlota je rasla okružena ljubavlju i pažnjom. Obožavala je sunce, more, pesmu galebova, plažu i svoj grad. Nikad nije ni sanjala da će se život surovo poigrati sa njom i da će biti prinuđena da donese odluku da ode daleko iz svog rodnog grada i da menja sve.
Još kao sasvim mala devojčica Šarlota je počela da mašta da kada odraste bude apotekar, u svom gradu otvori malu apoteku, prodaje lekove, ali ih i pravi. Uživala je u tim mirisima, malim bočicama i pomaganju ljudima.
Uporna i vredna uspela da u najkraćem roku završi fakultet, a njeni profesori su joj predviđali uspešnu karijeru.
Dan kada je dobila diplomu umesto da joj bude najsrećniji u životu, bio je veoma tužan i ona se gušila u suzama. Šok koji je tada doživela nikada neće zaboraviti i biće toliko prisutan u njenoj svesti kao da se upravo dešava.
Te su joj se slike neprestano vrzmale po glavi, terajući suze na oči.
“Konačno se ostvario moj dugogodišnji san, Gilberte”, rekla je svom mladiću sa kojim se verila nekoliko meseci pre toga, a planirali su da sklope brak čim Šarlota diplomira.
