Laura Frenklin je zaustavila svog predivnog konja i obrisala znoj sa svoga čela. Danje bio vreo, bez oblačka i teksaško sunce je pržilo bez milosti. Bila je daleko od gradske vreve San Antonija i uživala je u jahanju po ranču svoga oca. Za Lauru nije postojalo nijedno mesto na svetu lepše od ovog prijatnog valovitog predela centralnog Teksasa obraslog šumom.
Na sevemoj granici imanja znak „zabranjen prolaz” je privukao njenu pažnju. Pre nekoliko godina takav znak nikada nije stajao na imanju Toma Lendersa. Ali stari Tom je umro, a njegov usvojeni sin je nasledio svu njegovu imovinu, uključujući i veliku farmu stoke. Nikada nije upoznala Brendona Maršala, ali je od ljudi koji su radili na ranču mnogo slušala o njemu i od svoga oca i bila je srećna što ga nije poznavala.
Kada joj se majka razbolela, Laura je u San Antoniju pohađala gimnaziju, pa koledž i tek nedavno, posle smrti svoje majke, vratila se na ranč. Duga bolest njene majke je teško pala i Lauri i njenom ocu. Bili su nemi svedoci kako se snažna, energična žena pretvara u bespomoćnu, krhku senku. Gubitak majke Laura je teško podnela i tek sada je polako počela da se oporavila. Međutim, za njenog oca to se nije moglo reći. Izgledao je uznemiren i zabrinut zbog nečega, ali Laura se nije potrudila da ga natera da joj poveri šta ga to muči.
Laura se namrštila. Uvek je volela da jaše preko Tomovog imanja, a sada joj se još nije vraćalo na ranč. Sjahala je s konja, otvorila je kapiju i ušla na zemlju Brendona Maršala. Konj i jahač su bili izvanredan par, oboje vitki i graciozni. O lepoti plavokose Laure i plavo zelenim očima pričalo se po San Antoniju i mnogi mladi ljudi su joj se udvarali. No, do sada, nijedan nije uspeo da zarobi njeno srce i Laura se često pitala da li će to nekom ikad uspeti.
Ljubavni roman
Zabranjen prolaz
