Vila Lonsdejl – Severni Jorkšir
– Erin! Došao je izvesni Gordon Strcjkcr, koji hoće da priča s tobom – najavila jc Eli Trent, kuvarica i domaćica vile Lonsdejl, kad je Enn ušla u kuhinju. – Kaže da je Fejsalov advokat i pomenuo je nešto u vezi s testamentom.
– O, da – Erin jc klimnula glavom. – Čula sam se s njim pre nekoliko dana, rekao je da će doći iz Londona.
– Sad čeka u biblioteci – ljušteći krompir. Eli je zastala usred pokreta, tek sada jc pogledavši – Šta si to, zaboga, radila0 Izgledaš kao da si upravo izašla iz rudnika.
– Raspremila sam veliku gostinsku sobu – pogledala je svoje zaprljane farmerke. – Kazimova dečja soba mala je za sve igračke sada kad spava u pravom krevetu. Gostinska soba biće mu savršeno mesto za igru. Uostalom, i ja moram nečim da se zanimam.
Sve je bilo u redu dok je živahni trogodišnji Kazim tokom dana okupirao svu njenu pažnju, ali već ju je hvatao strah od popodnevnog odmora, od tog sata mira i tišine, koji će joj pružiti priliku za razmišljanje.
Od Fejsalove sahrane prošlo je gotovo tri nedelje. Njegova smrt nije bila iznenadna: pre godinu dana saznao je da ima tumor na mozgu, koji je nemoguće operisati. Erin je bilo drago što je konačno pronašao mir i što je verovatno ponovo zajedno sa svojom voljenom Merijam. Ipak. Fejsal joj je bio prijatelj i nedostajao joj je. Panika ju je hvatala dok je mislila na budućnost. Kazimov život i sreća sad su potpuno u njenim rukama, a plašila se da nije dorasla tolikoj odgovornosti.
Pogledala je dečačića, koji je revnosno otvarao fioke znatiželjno proveravajući njihov sadržaj Maleni više nije imao nikoga, ali je zato imao nju da ga voli i štiti, kao što je obećala njegovom ocu.
– Skuvala sam čaj – iz misli ju je prenula Eli. – Odnesi ga u biblioteku, pripaziću Kazima
Erin je pogledala poslužavnik
– Zašto si pripremila tri šoljice?
– Gospodin Strejker je doveo nekog čoveka, od koga me je zahvatila jeza. Za tren sam pomislila da jc preda mnom Fcjsalov duh – kuvarica se smeteno nasmejala. – Verovatno mi se pričinilo. Očito je s Bliskog istoka, veoma privlačan, visok, tamnokos i neviđeno zgodan Likom me je podsetio na Fejsala. Da mu nije rod?
Erin je obuzela neprijatna slutnja.
– Fejsal nema rodbine – obrecnula se.
– Možda je to neki poslovni saradnik Idem da vidim – dodala je podigavši poslužavnik.
Pohitala je iz kuhinje, a kad je na hodniku ugledala svoj odraz u ogledalu, lice joj se razvuklo u grimasu Stare iznošene farmerke bile su prljavije nego što je mislila, a iz duge pletenice izdvojili su se pramenovi, koji su joj neuredno padali po licu. To se sad više nije dalo promeniti. Uostalom, ni Strejkera ni njegovog
pratioca ne zanima njen izgled, pomislila jc otvarajući vrata biblioteke I već u narednom trenutku okamenila se.
Uz prozor je stajao čovek zagledan u sumoran močvarni pejzaž. Srce joj je zastalo jer je shvatila na šta jc Eli mislila: neznančev profil delovao jc poznato, kao i crna kosa i zlatnosmeđi ten. Ali kad se okrenuo da je pogleda, razum je ponovo ovladao njenim mislima.
Ovaj čovek nije duh, a za njegovu sličnost s Fcjsalom sigurno je zaslužna tamna kosa i egzotičan izgled, uverila je sebe.
Kosa mu je bila kratko podšišana. oči crne poput najcrnje noći, nos blago povijen, brada energična, a usne senzualne Neodoljivo oielovljenje muževne lepote. pomislila je. doslovce ostavši bez vazduha.
Neznanac joj je uputio dug. leden pogled. Erin se zarumenela.
