Megi je radila kao asistent kod Blejka Mordena. Svoj posao obavljala jeveoma uspešno, tako da je Blejk u svemu mogao da se osloni na nju. To je ičinio. Zahtevao je od nje sve moguće, sve sem nečega što je Megi želela da mupruži. No, ta njena želja bila je iluzorna i neosnovana. Kad se Blejk bude oženio s Fionom, valjda će nestati i te njene glupe želje.
— Još se nije vratio s ručka?! — prasnuo je direktor narogušeno. — Pa već je pola četiri! Gde bi mogao da bude?!
— Ne znam, gospodine — promrmljala je Megi, shvatajući da je direktor u jednom od svojih loših raspoloženja. — Nisam bila tu kad je izašao. Našla sam na stolu njegovu poruku da ie otišao na neki važan ručak i da će se zadržati malo duže.
— Dobro — rekao je gospodin Morden mrzovoljno. —-Recite mu da mi se javi čim se bude vratio.
— Reći ću mu, gospodine Mordene.
Sedela je na svojoj stolici ispred brda papira na stolu, posla je bilo mnogo, a ona je radila savesno. Radiće tako sve dok Blejk ne ode u Hongkong da preuzme posao koji je od izuzetne važnosti za kompaniju. Megi tada više neće biti njegov asistent Blejk će morati da nađe nekog drugog. To će, verovatno uraditi kad bude otišao u Hongkong, jer ovde hije ništa preduzimao da nekog pronađe.
Juče je bio užasnut kad mu je saopštila da neće ići s njim.
„Nećeš ići sa mnom? Megi, nemoj to da mi učiniš! Kako misliš da uradim taj posao bez tebe? Ti si… ti si moja …”
„Desna ruka?” nasmejala se.
Gledao je s nevericom. Trudio se da je ubedi da se predomisli. Ali to mu, naravno, nije uspelo. Nije dolazilo u obzir da nastavi saradnju s Blejkom kad on bude oženjen s Fionom. Taj razlog nije mogla da mu kaže.
