Žetva strasti

To nisi smela da učiniš! – jauknula je Ketrin. gledajući izbezumljeno svoju najbolju drugaricu. – Bar ne za Novu godinu! Ada je bila bleda i zbunjena.

Ali, Keti… – počela je oprezno – sada imamo veliki stan. Osim toga, ti i ja ćemo ići na razne zabave i na bal kod Tomsonovih… Videćeš da će sve biti u redu. Nećeš ni primetiti daje on ovde.

Primetiću – rekla je Keti kratko. Njena zlatno crvena kosa presijavala se na svetlu dok su joj smeđe oči bleštale.

To nam je prva Nova godina bez majke – pokušala je Ada ponovo. – On nema nikoga sem mene.

Mogla si da odeš na ranč i tamo provedeš Novu godinu – sugerirala je Keti mada se užasavala te mogućnosti.
-1 da te ostavim ovde samu? Kakva bih ja bila prijateljica?

Prijateljica koja bi me oslobodila svog užasnog brata! – glasio je žustar odgovor: – Rad na poslednjoj knjizi me je užasno iscrpeo. Jedva sam čekala da dođe, praznik i da se odmorim. 1 kako ću se sada odmoriti pored Egana?!

Biće nam zabavno s njim – promrmljala je Ada tiho.

Ubićemo jedno drugog! – progunđala je Keti. – Ado, zašto me mrziš? Znaš da se Egan i ja ne podnosimo. Nikada se nismo trpeli. Za ime sveta, ne mogu da provedem praznike pod istim krovom s tvojim bratom! Zar si zaboravila šta je bilo zadnji put?
Ada pročisti grlo.

Čuj, planirala si da radnja tvog sledećeg istorijskog romana bude u Vajomingu, zar nije tako, i to na ranču? Ko zna bolje o rančevima u Vajomingu od Egana? Mogla bi da se posavetuješ s njim … da razmenite iskustva.
Keti je uzdahnula iznervirano.

U suštini – nastavila je Ada – vas dvoje se volite… samo nećete to da priznate.

U suštini – odgovorila je njena prijateljica – ja ga mrzim. Prezirem ga celim svojim bićem.