Potrebna je samo mirna ruka i hladna glava…
Nikolas Grejt, grof od Kenfilda je tu misao ponavljao kao mantru, dok je stajao na polju časti tog hladnog i maglovitog jutra. Njegovi sekundanti su se baviti regularnošću dvoboja sa sekundarnima grofa Farela. Do pre nekoliko minuta, Nikolas je bio skoro siguran da se grof neće pojaviti. Svi su znali da je on čovek koji je na recima mnogo jači nego što je to u stvarnom obračunu. Svoju verbalnu snagu uglavnom je trenirao na bespomoćnim stvorenjima.
Sa druge strane, Nikolas je poznati strelac u plemićkim krugovima. Redovno je vežbao u streljani i oni koji su ga gledali kada nišani, znali su da može precizno da pogodi bilo koju metu.
Grof Farel je krupna meta i sa lakoćom je mogao da ga pogodi pravo u srce. Međutim, Nikolas to nije želeo. Dvoboji su bili zabranjeni i nisu mu trebali problemi sa organima reda. Zato je imao u planu da ga samo rani.
Naravno, svi su se iznenadili kako je uopšte i došlo do toga da Nikolas stane u zaštitu neke društveno beznačajne dame. Ali, Nikolas je znao. Ta dama ima u malom prstu više znanja od polovine onih koji joj se rugaju.
Žalosno je koliko se plemstvo srozalo i koliko se izgubio svaki osećaj za pravim vrednostima.
Nakon desetak minuta u kojima su izvršeni poslednji dogovori, stao je pored grofa i ponudio mu da prvi izabere pištolj.
– Koji god da uzmem, tvoja smrt je jutros sigurna – Farel je izjavio nadmeno dok je podizao oružje iz velike, drvorezom ukrašene kutije.
– Kako vi kažete – odgovorio je Nikolas mirno i uzeo pištolj koji je preostao.
– Mislio si da neću doći? – Grof je i dalje nastavljao da priča.
– Ne pridajte sebi posebnu pažnju, već dajte da ovo završimo. Imam drugog posla danas – Nikolas je ovog puta ispoljio dozu dosade. Kao da ima posla sa muvom na zidu koju će za čas zgnječiti.
Grof je frknuo nezadovoljno i ubrzo su se našli u odbrojavanju čuvenih petnaest koraka.
Mirna ruka i hladna glava… Mirna ruka i hladna glava…
Neželjeno vjenčanje
