Nik je zadivljeno posmatrao kako vozač automobilčića dolazi do bolnog saznanja da, pod tim uglom, neće moći da ugura vozilo u tako mali prostor. Kola su surovo cvilela, trzajući napred-nazad, levo-desno. Posle nekoliko hrabrih, mada bezuspešnih pokušaja, mini-automobil konačno odustade od napada.
Nik zadrža dah kada se izbezumljeni komarac naglo zalete u rikverc i uz škripu kočnica zastade tik uz njegov porše. Očigledno je nameračio da se parkira kako dolikuje. Njegov porše ostao je netaknut, iako je Nik imao utisak da se prgavi komarac teško mirio sa porazom.
Bez mnogo mozganja, Nik je znao da je vozač crvenog insekta mogla biti samo Filadelfija Foks. Posmatrao je kako gasi motor i izlazi iz kola, noseći u rukama dve papime kese pune namimica. Kese su bile toliko pune da su joj bukvalno zaklanjale vid.
Prvo mu se učinilo da pred sobom vidi ljudsko biće iz kojeg vrca divlja i neobuzdana energija. Preispitavši se, Nik shvati da gleda u ženu koja nije čekala da stvari, same od sebe doñu na svoje mesto, već ih je lično tamo smeštala. Znači, ovo je bila njegova karta za povratak kući. Nije znao da li da se smeje ili da plače.
