Nešto kasnije Izabela je otišla na plažu, pa je sela na pesak zureći u okean, svetlucav pod sjajem meseca i zvezda. Dominik Mejfer je zaista veoma sličan Oliveru i priznao je da se predstavljao imenom svog rođaka. Pritom je primetila neprijateljski izraz u njegovim očima. Dominik je rekao da je Oliver dobio mnogo više nego on i da je to nepravedno. Nije želeo da joj dosađuje detaljima i rekao je da joj ne može pružiti ništa osim dugova. Zato ovde radi kao instruktor ronjenja. Ipak, priznaće očinstvo.
Zar je to čovek kome som poklonilo srce?, smušeno se pitala. Ipak, postalo joj je jasno da je Dominik Mejfer sebičan čovek, koji samo sebe gleda. Zatečena neočekivanim susretom i onim što je čula, nije mu uputila ni ružnu reč, ali je naglasila da neće odustati od zahteva da njeno dete nosi očevo prezime, na šta je on odgovorio da će se Oliver pobrinuti i za nagodbu.
Potom je ustao i otišao je bez pozdrava.
Kad se vratila u bungalov, svede su na stolu na prostranoj terasi podrhtavale na blagom povetarcu, dok su talasi tiho udarali o obalu. Oliver se u međuvremenu presvukao i izašao je iz senke kad je Izabela prišla. Posegnuo je za čašom da joj natoči vino.
Čitaj samo ovaj roman ili se učlani i čitaj sve na sajtu!
[simpay id=”27185″]
