Među njima više nije bilo ničeg. Prošlost je bila odavno zaboravljena, pomislila je Bet. Edvard Mekol ie odavno nestao iz njenog života. Bio je slavan dramski pisac i Bet Kembridž mu ništa nije značila. Godinama joj se nije javljao. Ranije su se sretali na zabavama, gde bi izmenjali po nekoliko reći i to je bilo sve. Sada više nije bilo ni toga.
Oboje su sasvim zaboravili na prošle dane. Bet je bila više nego sigurna u to. Nadala se da se Edvard neće ljutiti na nju što se javila za učešće na audiciji. Toliko je želela da igra u tom starom pozorišnom komadu!
Dok je razmišljala o razlozima zbog kojih se javila na ta audiciju, ponovo je čvrsto stegla rukopis. Radilo se o ulozi mlade devojke koja je bila siromašna i sama, a uz to u trećem mesecu trudnoće. Bet se za ovu priliku obukla onako kako je bila obučena kada ie poslednji put igrala tu ulogu.
Ogroman džemper sasvim joj je pokrivao oblike tela, dok joj je crvenozlatna kosa slobodno padala niz ramena. Razmišljala je o osećanjima te sirote devojke, o tuzi koja joj je ispunjavala život.
Osetila je sažaljenje prema njoj. Mara da joj je život bio beznadežan,
pomislila je.