Šala

Emili nije očekivala da vidi tako krupnog i autoritativnog muškarca. Ipak. Vilijem Karson odgovarao je opisu koji je dobila od Marlinog momka. Bio je uzdržan, hladan i ništa na njemu nije moglo privući jednu ženu-. Da. mogla bi ga uočiti u gomili ljudi. Nimalo nije privlačan, razmišljala je. Vrlo krupan, crne kose i očiju i, verovatno, prilično zašao u godine.
— Izvolite — rekao je hladno i pogledao je.
— Imam poruku za vas. gospodine — rekla je uz osmeh. Onda je jednostavno dozvolila da kišni mantil padne na pod.
Dva čoveka za stolom pogledala su je znatiželjno i odobravanje se očitavalo u njihovim pogledima. Međutim, krupni muškarac se samo ispravio, dok mu se ljutit izraz pojavio na licu.
Ne obazirući se na to, Emili je ncžnim glasom zapevala jednostavnu melodiju i u svom kostimu barske pevačice počela da se približava strogom čovcku pred sobom. Iako je izgledalo da će je sledećeg časa izbaciti kroz prozor. Emili mu je prilazila sve bliže. Možda je tako bolje, pomislila je i ljupko se nasmešila.
— Srećan rođendan, dušo! — rekla je. pri šav ši mu sasvim blizu, pridigla se na vrhove prstiju i poljubila ga. Osetila je da su mu usne sasvim hladne, a oči sve neprijatnije. Bio je tako užasno hladan … Onda je osetila njegove ruke na svom struku i našla se na zemlji. Ipak, taj dodir trajao je samo onoliko koliko je to bilo neophodno. Da li mu je smetala njena topla, meka koža?
— Kakva je ovo neukusna šala? — upitao je hladno.
— Samo čestitka za vaš rođendan — odgovorila je. pokušavajući da sakrije svoja prava osećanja. Većina ljudi je vrlo dobroćudno reagovala na ovakve šale. ali Vilijem Karson očito nije jedan od njih. Jadni Marlin momak, pomislila je Emili. No, šta ona tu može?
— Od koga? — upitao je s nevericom.
— Od vašeg kolege Endrua Dedhama.