Henri Vorton odgurnu papire sa svog stola i priðe prozoru. Ledi Derbi, njegova tetka, i njegova sestra Džejn vec bi trebalo da
Tako zadubljen u misli nije ni primetio kad su se vrata otvorila. Njegov batler Džons se nakašlja.
– Hm… Gospodine Vorton, traži vas jedna dama… sa… hm… pratiljom – ovog puta nakašljao se znacajno i sakrio osmeh u uglovima usana.
– Koja dama? – namršti se Vorton brzo razmišljajuci. Poslednju aferu okoncao je još prošle zime.
– Gospoða Ketling – rece Džons nepromenjenog lica, ali Vortonu nisu mogle da promaknu iskrice u njegovim ocima.
On ga upitno pogleda. Nije poznavao nikakvu gospoðu Ketling.
– Mislim da bi trebalo da je primite. Ovaj… njena pratilja je vrlo bucno insistirala na tome – opet se Džons nakašlja i spusti pogled. Voleo je svog mladog gospodara i bio veoma ponosan što ga baš on služi.
– Mislite?
– Možda je nešto važno u pitanju. Treba proveriti – iskrice u Džonsovim ocima su obecavale, a Vortonu je bilo prilicno dosadno u poslednje vreme. Danas narocito.
– Dama, kažete?
– Gospodja Ketling – ponovi Džons. Obicno je odlicno procenjivao posetioce.
– Pa, da primimo onda gospoðu Ketling… i njenu pratilju – rece Vorton, sluteci iz Džonsove najave da ce se malo razonoditi. Ionako se odavno pokajao što je ostao kod kuce. Trebalo je da i on podje u grad sa sestrom i ledi Derbi.
Kad ih Džons najavi, u salon udjoše mlada žena i njena pratilja. Vortonu odmah bi jasno otkud tragovi osmeha na uvek poslovicno ozbiljnom Džonsovom licu.
Pratilja je bila krupna žena, najverovatnije kuvarica unapreðena u pratilju, specijalno za ovu priliku. Ona se nezgrapno svali na ponuðenu sofu, a mlada žena priðe da se pozdravi.
– Gospoða Ketling, ako sam dobro razumeo? – upita Vorton, tek sada obrativši pažnju na nju.
Bila je vrlo mlada, sa jasnim, bistrim ocima i nije se narocito uklapala uz svoje ozbiljno ime i titulu gospoðe.
Možda je bila tek neku godinu starija od njegove sestre.
Already a member? Log in here
