Bio je petak i te večeri se teško probijala kroz mnoštvo ljudi i kolica u prepunoj radnji. U guţvi joj se jedna ĉarapa pocepala i šnala joj je skliznula sa bujnih uvojaka. Kada se sagla da je potraži, videla je da je više nema. Pred kasom je bio veliki red i kada je konaĉno krenula kući, kiša je ponovo poĉela da pada.
Uzdahnula je, podigla kragnu kišnog mantila i pokušala njome što bolje da sakupi svoju dugu kosu. Krenula je kući i tek tada shvatila da bi joj bilo daleko zgodnije da je sve ono što je kupila, ukljuĉujući mleko i konzerve hrane za tri maĉke gospoĊe Koldvel, rasporedila u dve kese, umesto u jednu.
Nije joj preostalo drugo do da tešku kesu premešta iz ruke u ruku, dok su joj se plastiĉne ruĉke usecale u dlanove i zaustavljale krvotok.U jednom trenutku, dok je kesu prebacivala iz ruke u ruku, jedna ruĉka je pukla, pa je kesa pala i sav njen sadržaj se rasuo pravo pred noge visokog, svetlokosog ĉoveka koji je išao par koraka iza nje.
Dok su je ostali prolaznici zaobilazili i sa leve i sa desne strane, dobro odeveni neznanac je vrlo spretno krenuo da skuplja sve njene stvari.