Itan Blekvud nije verovao u ljubav.
Posle ljubavi uvek ostaje bol, očaj i razbijeni tanjiri. Zato su Itanu bile važne činjenice, konkretni ugovori i zakon novca. Celog života bio je usredsreden na svoj cilj i u međuvremenu ga je ostvario postavši jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u zemlji. To nije bilo ni u kakvoj vezi sa srećom.
Ni prilikom izbora buduće supruge nije se oslanjao na osećanja, već na razum.
Ažurna obala na toplom popodnevnom suncu… Itan je uživao da šeta uličicama Niče na putu do Promenade, na kojoj je luksuzni hotel s impozantnom fasadom u viktorijanskom stilu i ogromnim prozorima, s kojih se pruža pogled na Sredozemno more. Odavno mu je ovaj hotel bio omiljeni u Francuskoj, ali danas je došao zbog posebnog razloga.
Tog jutra doleteo je iz Pariza u Niču da upozna lepu mladu ženu. Sudeći po fotografijama, izuzetno je atraktivna i želeo je da proveri da li je i uživo takva.
Ako jeste, oženiće se njome.
Nije se previše nadao, jer su dosad na fotografijama sve žene, koje su bile u užem izboru, odlično izgledale. Svaka od njih poticala je iz aristokratske porodice kao i ledi Elizabet, njegova poslednja favoritkinja. U Londonu je s njom nekoliko dana išao sa zabave na zabavu i primetio je da je sklona nepristojnim muškarcima.
Normalno je da danas svaka žena ima prošlost. Ipak, Itanu je bilo važno da to ne bude razlog za naslove u novinama tipa Jedi Elizabet više voli raskalašne tipove od Itana”. I sad su mu pred očima igrale naslovne strane tabloida.