Za nekoga ko je odrastao ispod ćudljivog irskog neba, ovaj idilični klimatski ugođaj u mestu koje je pripadalo francuskom govornom području Svajcarske, izgledao je fascinantno, o čemu je Sara svojoj prijateljici naširoko pričala u njihovim svakodnevnim telefonskim ćaskanjima.
Prijatna klima i turistički ekskluzivitet mesta nije bilo jedino što je Saru ovde impresioniralo. Činilo joj se da je u toj zemlji život neuporedivo dinamičniji od onog na koji je ona navikla. Mogla se zakleti da čak i ljudi brže hodaju nego kod nje, u Irskoj. Posebno joj se dopadalo multietničko šarenilo, koje se na svakom koraku primećivalo, kako u govoru, tako i izgledu odeće.
Odri nije trebalo previše nagovarati da se odluči da, na nekoliko dana, dođe u Nešatel i sama se uveri da Sarino oduševljenje ovom alpskom zemljom nije bez osnova.
Prateći putokaze u parku, koji su označavali smer kojim treba ići da bi se stiglo do muzeja, bile su nemalo iznenađene kada su se našle pred neupadljivom, nevelikom zgradom, o čijoj nameni jedva da su mogle da asociraju dve poveće drvene krave na travnjaku ispred ulaza, ofarbane ljubičastom bojom.