Osećate zategnutost trapezastih mišića i bol u leđima? Vaše mentalno stanje bi moglo biti uzrok

Sve više ljudi oseća preteranu zategnutost trapezastih mišića i bolove u gornjem delu leđa, između lopatica i vrata. U stvari, „traptoks“ ili trapezni botoks je sada jedna od najbrže rastućih novih procedura, kao način za opuštanje gornjeg dela leđa i smanjenje bola. Ovi tretmani mogu doneti privremeno olakšanje, ali ne rešavaju uzrok.

Milenijalci i generacija Z su posebno u riziku od ove vrste problema sa leđima, a stanja poput „tech necka“ navode se kao čest uzrok. Ali neka istraživanja pokazuju da postoje i drugi faktori koji uzrokuju zategnutost trapezastih mišića i bolove. U pitanju su posebno mentalni stresori savremenog načina života.

Zategnutost trapezastih mišića – veza sa mentalnim zdravljem

Bol u gornjem delu leđa može biti povezan sa mentalnim stanjima, a aktivnsoti poput vežbi disanja i ciljanih fizičkih vežbi, mogu biti od pomoći.

Da li ste znali da se trapezoidni mišići nazivaju i „emocionalnim mišićima“ i da se u njima mogu manifestovati depresija i anksioznost?

Psihološki, ovaj deo tela je jedno od glavnih područja gde se nakuplja napetost. Ovi mišići se instinktivno stežu kada doživljavamo anksioznost, a to može izazvati bolove u celom gornjem delu leđa. Fizički, anksioznost može učiniti da se povijate u nesvesnom naporu da se „probijate“ kroz dan (i kroz život) noseći emocionalni i mentalni teret kao tovar na leđima. Kada se ova osećanja i stanje produžavaju, držanje postaje loše i trapezoidni mišići su stalno napeti, iako mi toga nismo svesni.

Depresija deluje na telo na drugačiji, ali podjednako problematičan način, isključujući motivacione sisteme tela. A kada sistem motivacije prestane da radi, energija u celom telu je izuzetno ograničena, što fiziološki dovodi do osećaja težine, umora, bola. Neke osobe koje se bore sa depresijom čak osećaju vrtoglavicu ili nesvesticu. Depresivno stanje takođe utiče na držanje. Ljudi koji nose mnogo emocionalnog tereta, skloni su da se povijaju i imaju pogrbljeno držanje. Kada se masažom ovo područje aktivira i relaksira, često osećamo emocionalno oslobađanje. Nije retkost da se ljudi tokom masaže rasplaču, ili osećaju kako im je laknulo u srcu.

Neurodivergencija kao uzrok bolova u gornjem delu leđa

Neurodivergentne osobe su sklone bolovima u gornjem delu leđa zbog posturalne osobenosti. To je zbog motoričkih veština koje utiču na nagib karlice – što zauzvrat uzrokuje naprezanje gornjeg dela leđa.

Osobe sa poremećajem iz autističnog spektra (PAS) imaju veću verovatnoću da imaju prednji nagib karlice. PAS označava složeno razvojno stanje, a ne poremećaj mentalnog zdravlja. Iako se iskustva i izazovi onih sa PAS-om mogu značajno razlikovati, prednji nagib karlice je uobičajena osobina.

Prema istraživanjima, ljudi sa autizmom su skloniji prednjem naginjanju karlice zbog neuroloških i senzornih razlika koje utiču na njihove motoričke sposobnosti i svest o telu. Ova posturalna neobičnost povećava naprezanje i opterećenje gornjih trapeznih mišića.

Stres uzrokuje loše držanje – i obrnuto

Većina nas zna da je napetost trapezoidnih mišića u velikoj meri povezana sa stresom. Ali mnogi od nas ne znaju tačno zašto.  Kada hormoni stresa uđu u naš krvotok, naše telo se priprema za napad tako što stvrdnjava i zateže mišiće na prednjem i gornjem delu tela – stomaku, želucu, grudima, stisnutoj vilici i ramenima.

Ta napetost je način na koji se naše telo brani od bola ili povreda, stvarajući zaštitni oklop.

Ali produženi periodi stresa i napetosti mogu dovesti do povreda mišića – što se manifestuje u bolovima u mišićima, zategnutosti, pogrbljenosti, lošem držanju i bolu u oblastima poput vrata, ramena i leđa.

Kada smo stalno pod stresom, naša tela mogu biti pogođena, čak i kada se opuštamo. Ako živimo životima koji često uključuju hemikalije stresa, telo takođe može početi da stavlja ove hemikalije stresa na autopilot. Ovde se možemo naći fizički napeti i na ivici, čak i kada smo mentalno u režimu opuštanja.

Ova situacija može biti ciklična, a loše držanje povećava stres. Emocionalno-fizička veza funkcioniše i obrnuto – stres podstiče loše držanje, a loše držanje povećava stres.

Dostupna rešenja za napetost trapezastih mišića

Svakako, fizički tretmani pomažu, ali neće rešiti neke od osnovnih uzroka bolova u gornjem delu leđa i lošeg držanja.

Umesto toga, minimiziranje stresa i poboljšanje opšteg raspoloženja mogli bi biti korisniji za vaše telo dugoročno. Posebno ako je bol u mišićima zaista uzrokovan vašim mentalnim zdravljem.

Potražite načine da minimizirate stres vežbanjem pažnje poput vođenja dnevnika, meditacije, dubokog disanja, joge ili čak tople kupke za potpuno opuštanje. Tehnike rada na telu kao što su vežbe disanja, masaža i aktivnosti pažnje mogu pomoći u vraćanju tela u stanje mira i to može pomoći u ublažavanju napetosti koju imamo.

Razmislite o razgovoru sa stručnjakom za mentalno zdravlje koji može sarađivati sa vama kako biste pronašli pravi mehanizam suočavanja. Ako osećate fizičku napetost u ramenima, vratu i leđima, možda čak ni ne shvatate da je to povezano sa nečim emocionalnim, ali razmislite kako to može uticati na vaše telo.

Pokušajte da vratite malo svesti u svoje telo sistematskim zatezanjem i opuštanjem različitih mišićnih grupa. Takođe možete da uradite stvari poput zakazivanja masaže za ublažavanje napetosti, razmotrite akupunkturu, saune ili bilo šta što bi vam moglo doneti fizički osećaj olakšanja.

Što se tiče ispravljanja prednjeg nagiba karlice, situacija je malo složenija – posebno ako je vaš prednji nagib karlice povezan sa neurodivergencijom. Neurodivergencija naravno nije mentalni poremećaj. To je složeno stanje koje zahteva podršku, a ne „popravljanje“. Ovde, nežne vežbe koje deluju na držanje mogu biti rešenje. Pilates ili joga položaji mogu pomoći u podržavanju vašeg držanja. I naravno, konsultujte se sa fizioterapeutom.

Pročitajte i ovo: Masaža stopala – kako da je uradite sami 

Brankica Milošević