Oslobodjena strahova

SVI PISCI SVETA
Oslobodjena strahova

Kada je pre pet godina počela da gaji i suši cveće i začinsko i lekovito bilje, Izabela nije ni pomišljala da će se taj posao tako brzo razviti, da će uskoro postati poznata kao aranžer cveća i snabdevač mnogih hotela i restorana. Osim toga nije mogla ni da zamisli kakvo će joj zadovoljstvo taj posao doneti. U to vreme je mislila da život više nikad neće moći da joj pruži nikakvo zadovoljstvo. Na sreću, nije bila u pravu.
Mada joj je ljubavni život bio katastrofalan, nije imala dece, niti bilo kakvu porodicu, nikog osim psa Duka, zadovoljstvo je nalazila u nizu sitnica koje su činile njenu svakodnevicu.
Po lajanju svog psa znala je da ima posetioca još pre nego što je zazvonilo zvono na vratima. Uskoro se zvono oglasilo i Đukovo lajanje postade još glasnije. Izabela je zavezala buket suvog cveća koji je držala u ruci i požurila da otvori vrata.
Njen dom nekad je bio deo mnogo većeg imanja. U kući koja je sada pripadala njoj nekad je stanovao baštovan i zato je pored nje i bilo toliko pomoćnih prostorija koje su joj sada dobro služile za njen posao. Otvorivši vrata nekoliko puta je zatreptala dok su joj se oči prilagodile na iznenadnu svetlost Pred njom je stajao nepoznati muškarac.
– Gospođica Pejdž?
Imao je dubok glas, kakav se i mogao očekivati od čoveka takve visine i snage, primetila je Izabela, odjednom shvativši da on očigledno nije čovek naviknut na čekanje.
– Mogu li da porazgovaram s vama? – upitao je, prilazeći joj, pošto je ona klimnula glavom.
Izabela nije mogla ništa drugo da uradi, već da se povuče u prohladnu tamu hodnika. Stranac je morao da se sagne da bi ušao kroz vrata.