Vreme sadnje je već uveliko u punom jeku a mi Vam danas pišemo šta to i kako treba saditi za veće prinose i manje štetočina.Danas pišemo o crnom luku a u nastavku pročitajte i primenite ovaj savet jer je zlata vredan..
Sadnja povrća u bašti ne mora da podrazumeva stroge redove i velike razmake, kao što je to slučaj na velikim poljoprivrednim površinama. Baštenski prostor može se daleko efikasnije iskoristiti ako se primeni metoda mešovite sadnje, odnosno kombinovanje različitih vrsta biljaka na istoj gredici. Ovakav pristup ima brojne prednosti – ne samo da omogućava bolje iskorišćenje prostora, već i doprinosi zdravlju biljaka, poboljšava rod i smanjuje pojavu bolesti i štetočina.
Biljke koje rastu u neposrednoj blizini mogu međusobno da pomažu jedna drugoj. Neke vrste prirodno odbijaju insekte zahvaljujući svom mirisu, dok druge fiksiraju azot u zemljištu, što koristi biljkama koje su im u susedstvu. Upravo zbog toga je važno znati koje vrste se dobro slažu, a koje treba izbegavati saditi zajedno.
U baštenskoj mešovitoj sadnji važno je voditi računa da biljke imaju dovoljno prostora i svetlosti, kao i da se njihove potrebe ne sukobljavaju. Takođe, važno je da im se ne preklapaju korenski sistemi i da ne crpe iste hranljive materije iz zemlje. Idealna kombinacija uključuje biljke koje se nadopunjuju, kako nad zemljom, tako i ispod nje.
Cvekla je odličan komšija za luk, mladi luk, bosiljak, pasulj, salatu, kupus i paradajz. Posebno je korisno saditi je pored luka jer na taj način može odbiti neželjene insekte i delovati protiv korova.
Plavi patlidžan često privlači štetočine, ali se može zaštititi ako se pored njega posade amarant ili pasulj. Ove biljke smanjuju verovatnoću napada i poboljšavaju uslove za rast.
Luk i šargarepa čine odličan par – luk odbija šargarepinu muvu, a šargarepa uzvraća zaštitom od lukove muve. Još jedan dobar saveznik luku je kamilica, koja poboljšava njegov miris i opšte zdravlje biljke.
Paradajz se odlično slaže sa bosiljkom, koji ne samo da odbija belu mušicu, već i poboljšava ukus paradajza. Idealno je posaditi tri sadnice bosiljka na kraju svake stabljike paradajza. Osim toga, dobri susedi su mu zelena salata, beli i crni luk, šargarepa, cvekla, celer, rotkvice, suncokret, kukuruz, grašak i cikorija. S druge strane, ne preporučuje se sadnja paradajza pored krompira, komorača i graška.
Beli luk je izuzetno korisna biljka u mešovitom vrtu. Njegov miris odbija vaši kada se sadi u blizini ruža, a deluje i protiv voćnog moljca i bolesti lišća voćaka. Međutim, biljke kao što su pasulj, grašak i kupus ne podnose njegovu blizinu.
Brokoli najbolje uspeva ako se posadi uz kopar ili nanu. Takođe se lepo slaže sa jagodama, koje mogu imati koristi od njegove zaštite protiv određenih štetočina.
Pasulj, posebno niski, voli polusenku, pa ga je dobro saditi pored biljaka kao što su suncokret ili cikorija koje pružaju prirodnu zaštitu od direktnog sunca. Sve vrste pasulja pogodne su za kombinovanje sa kukuruzom, krompirom i celerom, jer fiksiraju azot i tako poboljšavaju plodnost zemljišta. Petunije posađene u blizini dodatno pomažu u odbrani od štetočina.
U suštini, pravilno kombinovanje biljaka u bašti vodi ne samo ka većem prinosu, već i ka zdravijem rastu biljaka, prirodnoj zaštiti i boljoj iskorišćenosti zemljišta. Mešovita sadnja je idealno rešenje za male bašte, ali i odlična praksa za svakog baštovana koji želi da smanji upotrebu hemijskih sredstava i ostvari prirodnu ravnotežu u svom vrtu.
