Pogledom je tražila Pola. Nikada ga nije bilo kada joj je trebao. Još jutros se čitala da li će se uopšte pojaviti na očevoj sahrani. Znala je da je poslednjih odina među njima bilo dosta razmirica, ali je on ipak bio Robertov jedinac. to se nje tiče, ovo je bio poslednji veliki gubitak. Pravog oca se jedva sećala, poginuo je kada joj je bilo sedam godina. Dve godine kasnije, Norina majka se udala za Roberta Haroldsa, velikog pisca. Kao profesor književnosti početku mu je pomagala oko prekucavanja tekstova i recenzije, a onda se odlučila da napusti profesorski posao i sasvim se posveti radu sa Robertom, od čijih se izdanja uvek tražila knjiga više. obert je Noru prihvatio kao sopstveno dete. Uvek je pričao da je želeo da ma ćerku. Da mu je žao što mu je pokojna supruga nije podarila, Bog mu se milovao i našao je Helen koja mu je dovela Noru. Setila se majčine smrti i odrške koju joj je pružio u danima posle. Zanemarivao je svoju bol samo da i nju trgnuo iz depresije u kojoj je bila. Sada, nema ni njega. Bila je ljuta što e otišao tako iznenada i nije joj dao vremena da se privikne na činjenicu da će ga izgubiti, a sa druge strane srećna, što nije morala da prolazi kroz grozne dane neke teške bolesti, kao sa majkom.
