Leona je otvorila kutijicu sa nakitom i, trenutak pre nego što će staviti brili-jantsku ogrlicu, osvrmila se oko sebe. Stan je bio prostran, ali polunamešten, i više nalik na usputno svratište, nego na mesto u kome se živi. U minijaturnoj kuhinji imala jc samo frižider, stočić za kojim su mogle da mčaju dve osobe, i plinski rešo, na kome nikada nije skuvala nešto više od kafe, čaja, ili, u izuzetnim prilikama, supe iz kesice Uostalom, supa iz kesice bila je jedino jelo koje je ona umela da skuva.
A spavaća soba… Još jednom se osvrnula oko sebe, kao da prvi put u živo- tu vidi tu prostoriju, iako je u tom stančiću živela već dve godine, otkako jc diplomirala, zaposlila se i konačno sobicu u univerzitetskom naselju, koju je većito delila sa brbljivim, dosadnim i neurednim cimerkama, mogla da zameni svojim „sopstvenim kutkom”. U početku, zamišljala je da će imati mali, topao i udoban stančić ispunjen knjigama, slikama, umetničkim predmetima i brižljivo odabranim nameštajem. Ukratko – pravi dom. Ali vremenom se ispostavilo da za tako nešto, jednostavno, nema vremena. Onoga trenutka kad je uzela u ruke svoju diplomu, otpočela jc njena trka za karijerom. Samo zvanje pravnika nije vredelo gotovo ništa. Trebalo je prvo odraditi pripravnički staž kod nekog advokata, potom položiti advokatski ispit i otvoriti svoju sopstvenu kancelariju, i sva ušteđevina koju jc imala otišla jc na to.
Lcona Valas, advokat. Glasno se nasmejala. Upravo tako jc pisalo na mesin-ganoj pločici, na ulazu u elegantnu i skupo nameštenu kancelariju u susedstvu samog londonskog Kraljevskog suda. I kad bi se pojavila tamo. obučena u neki od svojih strogo krojenih kostima, sa brižljivo začešljanom kosom i aktovkom u ruci, kad bi zauzela mesto za velikim pisaćim stolom od mahagonija, zaista je tako i izgledala. Kao ozbiljan i dobar advokat, na koga ljudi mogu da se oslone. Bilo je prosto neverovatno kako ju je, bar kad je posao u pitanju, od prvog trenutka pratila sreća. Da li zato što je sama njena kancelarija izgledala kao ozbiljno mesto, ili zato Što je ona izgledala kao ozbiljna poslovna žena – tek klijenti su pristizali u sve većem broju. Posla je bilo toliko da je mogla da zaposli pripravnika i da proširi svoj poslovni prostor.
Silno se zabavljala pri posmisli kako bi samo svi ti ozbiljni i uglavnom bogati ljudi čije jc interese zastupala pred sudom, reagovah kad bi, kojim slučajem, mogli da je vide u njenom uobičajenom, kućnom izdanju. Nenašminkanog lica, sa raščupanom kosom nemamo privezanom u konjski rep, u poderanim farme-ricama, starom, toplom džemperu i flanclskim kućnim papučama na lufniee, koje su se raspadale od starosti, a ona tvrdoglavo nije htela da ih zameni no vim. Ili, još bolje, kad bi Lconu Valas, mladog i perspektivnog advokata, videh kako, povezana maramom, bere jabuke i kupine, na imanju svojih roditelja, u blizini Noriča. Ili kako. ne daj bože, hrani kokoške…
Ljubav sve menja
