Terens Vok je prekinuo vezu, ali je zadržao na spuštenoj slušalici svoju savršeno negovanu ruku. Znao je da bi vest koju je upravo primio veoma obradovala Ester DerMardohej, ali nije bio raspoložen da joj se odmah javi.
Mrzeo je Ester koliko i sve druge ljude koji su se isprečili na putu njegovog uspeha.
Pre četrnaest godina, kada se zaposlio u ovoj firmi, bilo ih je zaista mnogo. Sada mu je za mržnju ostala samo još Ester.
– Zar ta matora baba nikada neće otići u penziju? – promrmljao je sebi u nedra ustajući od radnog stola.
Zastao je uz prozor. Njegova kancelarija bila je na 42. spratu, a to je značilo da nedostaje samo jedna etaţa pa da bude onoliko visoko koliko je želeo.
Vrata kancelarije otvorila su se veoma tiho i ušla je njegova sekretarica Ivona. Njeni prigušeni koraci, a hodala je na vrhovima prstiju da ga ne bi uznemiravala, zaustavili su se pred njegovim radnim stolom i čulo se lagano
šuškanje hartije.
Ovaj grad nije za ljude – Terens je gledao u vrhove visokih crnih zgrada. -Smog, prljavština, sivilo, gužva… Ovo je loš eksperiment nekog luđaka.
– To čujem svaki put kada pogledate kroz prozor – odgovorila je Ivona učtivo. – Zašto niste prihvatili ponudu da vodite kompaniju negde na kontinentu? -upitala je.
Terens se polako okrenuo zagledavši se zamišljeno u lice svoje sekretarice.
Njegove oči bile su sivo-plave, ponekad ledene, ali uvek opasne.
– U gradovima na kontinentu su naše poslovnice. Ova zgrada je srce kompanije i staću na njeno čelo – samouvereno je odgovorio.
***
– Da li si sasvim sigurna da sam samo ja bio kriv? – upitao je.
– Da li si ikada razmišljala o sebi i kako si se ponašala dok smo bili u braku?
– Jesam! – glas joj je opet drhtao od besa. – Bila sam tvoja žena, tvoj prijatelj, tvoja ljubavnica, tvoja kućna pomoćnica, kuvarica, i majka našeg deteta.
– Bila si moja žena, ali nisi bila žena. Nisi plaćala račune ni popravke po kući, nisi radila ni izdrţavala porodicu, nikad me ništa nisi pitala… Sa svim problemima borio sam se ja, ti si me samo volela. Htela si stan, pa onda kuću, pa kola, pa si ubrzo htela mnogo skuplja kola, a nikada nisi pitala za cenu. Masirala si moje ukočene mišiće kad se umoran vratim s posla ali ti nikada nije padalo na pamet da sama nešto uradiš.
Cijeli roman “Razlog za povratak”»
