Merion Birkin besno zalupi za sobom velika vrata Agencije za vesti u Singapuru. Kao sumanuta probijala se kroz masu. Vlažan vreli vazduh otežavao joj je disanje. Osećala je kako se znoj sliva i curi kvaseći joj košulju. Po hiljaditi put pomisli kako mrzi Singapur i kako mora nešto da uradi da bi se vratila u Njujork. Što je vreme više prolazilo sve je teže podnosila vlagu i vrućinu. Ali zbog toga se niko u Njujorku, u centrali nije uznemiravao. Tačno je znala šta je to što bi joj obezbedilo povratak i napredovanje. Trebao joj je intervju, zbog kojeg je sada besno koračala sudarajaći se sa ljudima na pijaci koji su nosili vreće i ženama koje su prodavale voće, dok se miris ribe širio na sve strane. Jedva je čekala da uleti pod spasonosni tuš i da odvrne erkondišn.
Ali obećala je Elizabet Tarner da će da svrati do nje da bi se oprostile. Merion pomisli kako je Elizabeta srećnica koja može da pobegne iz ovog istočnog pakla i oseti trunku zavisti. Bio je to samo prvi razlog zbog kojeg je mogla biti ljubomorna, drugi je svakako bio taj da je Elizabet imala zakazano venčanje, ali to nije bilo u njenoj prirodi. Nije imala vremena za to. Suviše je volela da živi da bi razmišljala kako drugi žive, a i prestala je da razmišlja o udaji. Digla je ruke od ljubavi, svesna da se to njoj nikada neće desiti. Bilo je to čisto gubljenje energije. Sada je samo želela da što pre pobegne negde gde se znoj neće slivati i gde neće imati osećaj da se istuširala čim izađe napolje. Slepljene kose i potpuno iscrpljena, ulete u nisku trospratnicu gde su živeli novinari. Elizabet je bila samo dva stana dalje od nje. Energično je pokucala razmišljajući kako bi Elizabetin povratak mogla da iskoristi u svoju korist Ali kao da je od vrućine mozak prestao da joj radi. Samo joj je čaša hladne vode bila pred očima.
– Merion! Baš sam se pitala kada ćeš doći! Već sam mislila da se nešto desilo.
– Ma daj, pa ti najbolje znaš odakle ja dolazim i kako je teško pobeći. Naravno da su se setili da mi uvale pedeset poslova baš kada sam trebala da krenem. Ali molim te, daj mi čašu vode pre nego što umrem. Ubiće me ova vlaga!
– Može limunada?
– Bilo šta, samo da je tečno i brzo molim te!
Elizabet se nasmeja prijateljici i pruži joj limunadu sa ledom koji je privlačno zveckao obećavajući rashlađenje. Bilo joj je drago što više neće biti deo te vlažne priče.
