Stidljiva kontesa

Magla je počela da se razilazi. Njeni gusti pramenovi su zaklinjali još samo vrhove Kambrijskih planina. Divlji, nenastanjen predeo nije izgledao naročito gostoljubivo. Bilo je u njemu nečeg nepristupačnog. Takav predeo mogao se dopadati samo njegovim starosedeocima. Iako blizu grada, ovo imanje je bilo nekako po strani i činilo se odavno zaboravljeno od ljudi.Nekome se, možda, život u takvom miru ne bi dopao, pomislila je devojka, podstičuči mazgu na kojoj je jahala da pođe brže. Meni se dopada i volela bih da se nikada ništa ne promeni.Na tu pomisao, Norma Eden je glasno uzdahnula. Mazga je podigla glavu i načuljila…