Njen otac, Vilijem Eden, eri od Hodžila, umro je kao stoje i živeo, tiho i bez ceremonija, kao daje želeo da ni svojom smrću ne poremeti način života svoje porodice. Bio je sam u svojoj sobi kad je… ” Norma je uzdahnula i protresla glavom. Sećanje je bilo suviše bolno, a uspomene još uvek sveže.
Uostalom, najčešće je jadnik i bio sam, pomislila je. Otkako ga je mama napustila, sasvim se povukao u sebe. Kako je samo mogla da učini tako nešto? Nikada nije bila zadovoljna. Prebacivala mu je da je nesposoban, da živi u prošlosti, da neguje tradicije u kojima ona nema nameru da provede čitav život. Bile su to večne tirade kojih se Norma nije sećala, ali joj je o tome često pričala njena baka, očeva majka.
Margaret Rome: Stidljiva kontesa
