Na svemu. U ovom trenutku Maraja je želela da zagrli svog asistenta i da zaplače, ali znala je da ne srne pokazati slabost.
Htela je da se vrati u vilu i da, uživajući u pogledu na more, pojede punu kutiju sladoleda. Da, to će joj pomoći. A onda… onda će smisliti kako da se osveti onom nepodnošljivom Marku Bonatiju.
Maraja je otvorila vrata vozila, pa je sela i zaključala vrata.
– Zdravo.
Trgnula se zinuvši od iznenađenja. Pored nje je sedeo Marko i samozadovoljno se smešio.
– Šta…? Šta radite u mom automobilu?
– Ovo je moja limuzina. Uostalom, sve izgledaju isto.
– A šta ste uradili s mojom limuzinom?
– Rekao sam vašem vozaču da može da ode, jer imate sastanak sa mnom.
– Da biste se izvinili zbog onoga što ste malopre učinili?
– Ne budite takvi. Zar ste zaboravili šta se desilo na mojoj poslednjoj prezentaciji?
Maraja se ugrizla za usnu. – Šta?
– U svim kesama s poklonima je pored „datasfcrovog“ novog smartfona bio vaš onephone. A onda još i onaj glupi slogan, koji se odjednom pojavio na zidu…
– Onephone za sve – Maraja se nasmejala. – Taj slogan nikad neće zastariti.
– Već je star.
– Ne mislim tako. Pored toga, vaša prezentacija nije bila ni približno dobra kao moja.
– Samo zato što dižete buku oko svakog proizvoda koji lansirate.
– To je filozofija naše firme. Ljudi to vole – zavalila se u sedište kad je automobil krenuo. – Kud idemo?
– U moju kancelariju.
– Dosta sam radila za danas.
– O, niste, Maraja. Naime, nudim vam nešto što se nudi samo jednom u životu.
– Delujete baš samou vereno. Marko ju je pogledao tamnim očima i oko njegovih lepih usana zatitrao je osmeh.
– Dobili ste poruku od Klajna. Stupio je u kontakt sa svima: s vama, sa mnom i s Majerom. Izabrali su nas da razvijemo novi navigacijski sistem za Klajnove luksuzne automobile.
– Da? – Maraja se trudila da zvuči kao da joj je svejedno.
Klajnov predlog bio je najveći projekat, koji je Maraja dobila, ali
očigledno će morati da se bori protiv moćne konkurencije ako prihvati saradnju.
– Da. Mogu pomoći vama i vašoj firmi da ta navigacija bude najbolja.
– Ne treba mi vaša pomoć. Markov izraz lica ostao je nepromenjen.
Already a member? Log in here
