Izgledalo je kao da je džombasti, užareni put bio nepregledan. Presecao je pustinju, u kojoj su rasli tek džinovski kaktusi, i u kojoj su živele jedino zmije i iguane. U daljini su se videli oblaci skakavaca, od čega se Evelin Barton stresla. Izvorni Meksiko nijednom svojom karakteristikom nije probudio uspomene koje je ona nosila iz te zemlje. Kao turista konformista, Evelin je uvek letovala u luksuznim hotelima sa pet zvezdica. Insistirala je na udobnosti, na besprekomoj usluzi, na zabavi i beskrajnim mogućnostima za trošenje novca. Akapulko je, što se Meksika ticalo, bio grad po njenom ukusu. Kankun i Porto Valjarte su takođe mogli da zadovolje njene kriterijume, ali gradić Izamal, u kome se trenutno nalazila, ju je nagonio da misli da su u njemu ljudi živeli po kazni. Sve je postalo još gore kada je napustila grad i uputila se ka njegovoj periferiji. Skromna, seoska domaćinstva su postajala sve reda, put sve lošiji, vazduh sve teži za disanje. Ničega unaokolo nije bilo sem plantaža kukuru za i agave, sem sunca i prašine.
