Onaj čovek ne bi puzio ni centimetar pred bilo kojom ženom, mislila je u sebi. Bila je uznemirena zbog njegovog pogleda, njegove izazovne smelosti i više bi volela da je njen brat to shvatio kao uvredu, a ne kao laskanje.
Krišom je pogledala prema nepoznatom i bila veoma iznenađena, jer je bilo očigledno da je on to i očekivao. On polagano spusti pogled, upijajući njenu vitku figuru i osmehnu se. Shvatila je da on očekuje da mu ona na neki način odgovori. Srce joj je uzburkano lupalo kada se okrenula prema Deksu, tražeći podršku.
- Onaj čovek, on je tako… tako…
- Divi se lepoti kada je ugleda. Zašto bi inače bio u ovom muzeju? Neka te to ne vređa, Alison. Ljudi ovog podneblja su takvi. To se smatra komplimentom.
Kompliment ili ne, ali ona nije želela da ga podstiče svojim pogledom. Bez obzira na običaj koji vlada u ovoj zemlji, nije želela da se postupa prema njoj kao prema umetničkoj slici. Da bi mu pokazala da je on uopšte ne interesuje, zurila je pomno preda se.
On je posmatrao još nekoliko trenutaka i kao da se zadovoljio interesantnim umetničkim predmetom, pošao je dalje.
Alison je primetila način na koji je hodao. Nije to bio razmetljiv hod, već pravi aristokratski dugački korak. Imao je držanje čoveka koji je navikao da dobije sve što želi u životu, a to je uključivalo i žene.
Ostatak popodneva Alison je neprestano mislila na lepog neznanca. Na mnogim slikama iskrsavao je njegov lik, njegove prodorne oči, visoki stas, elegantno držanje i oholi ponos portugalskog aristokrate.
Istovremeno se ljutila na sebe što je dozvolila da joj on ometa uživanje u velikim umetničkim delima. Ionako joj je bilo teško da se koncentriše pored Deksa koji je podsećao na Teda ili stajao pored nje umirući od dosade.
