Andreos Demetrios je izašao iz helikoptera i osvrnuo se unaokolo. Pri tom je iz protesta samo letimično pogledao odbor za doček, a onda je odlučio da ih ignoriše. Nije primetio sina. Radilo se o svesnoj provokaciji koju je Matej samo naizgled opušteno prihvatio. Jedina njegova reakcija bila je lagani smešak jer gaje zabavljalo takvo očevo ponašanje.
Inače, niko nije mogao da previdi Mateja, ne samo zbog njegove visine i klasičnog profila, nego pre svega zbog njegove magnetske privlačnosti. Kada je govorio, ljudi su ga slušali. Kada bi ušao u neki lokal, ljudi su se okretali za njime. Samo ga njegov sopstveni otac nije poštovao.
Umesto da pozdravi sina, Andreos je izdavao naredbe jednom onižem čoveku s naočarima na očima. Matejev izraz lica nije odavao šta on zapravo misli, samo su se njegove srebrnosive oči suzile dok je pratio razgovor između dvojice muškaraca. Taj čovek mu se nasmešio ne mareći za svog poslodavca.
Matej Gotje ili Demetrios, kako su ga sada zvali, naučio je da krije emocije. Zasigurno nije bio sklon nekontrolisanim izlivima besa kao njegov biološki otac Andreos. Dok je Andreos prezrivo posmatrao sina, na njegovom licu pojavio se grč. Matej je predstavljao sve ono što je Andreos prezirao — njegovu slabost i poraz. Andreos je samo jednom bio neveran svojoj voljenoj ženi i zbog toga se gorko pokajao. Kada se petnaestak godina kasnije pred njim pojavio dokaz neverstva u vidu mrzovoljnog tinejdžera, kajanje se pretvorilo u košmar.
Ni činjenica daje dečak bio pametniji od svog polubrata nije popravila Andreosovo raspoloženje.
Ironija je da je prevarena supruga prihvatila Mateja istinskom ljubavlju. Andreos je spustio pogled a rumenilo izazvano besom izbilo je na njegovim obrazima.
— Otkazaćeš svoje malo putovanje. Kuda god je trebalo da odeš…
Matej nije očekivao očevu naklonost. Posle Aleksove smrti otvoreno je pokazivao neprijateljstvo.
