Na molu ih je već čekao neki čovek, i još jedan u kome je Uvi prepoznala vlasnika brodića. Vlasnik brodića, mlad čovek, sportski i gotovo nehajno obučen, toplo se zahvalio Blejku kada mu je ovaj vratio ključeve.
Drugi čovek gotovo netremice je posmatrao Blejka, i Livi se činilo da je spreman da uradi sve što se od njega traži. Nisam očekivala da se ovako ponašaju prema svojim zaposlenima, razmišljala je ona. Obično je situacija sasvim drugačija.
- Uvi – rekao je Blejk – ja sada moram da krenem. Ovo je iskrslo iznenada. Ali bićemo u vezi. Ostavio sam ti sve potrebne brojeve telefona. Cde? – pitala je Livi.
- U tvom ateljeu. Batist mi je pokazao tvoju novu sliku.
- Hoćeš li da te otpratim? Mislim čime ideš?
- Naša „cesna“ se nalazi malo dalje od mola. Tamo je odlično mesto za poletanje – kazao je čovek koji je bio sa Blejkom.
- Da li vi za sve vaše službenike to radite, mislim dolazite avionom po njih? * pitala je Livi sarkastično.
- Ne, to rade samo za one koji su im potrebni, izuzetno potrebni – objasnio je Blejk, a onda joj predstavio neznanca. -Gospodin Klod Zober.
- Drago mi je, ja sam Lavinija Palmer.
- -I meni, gospođice. Video sam vaše slike…
- Livi je htela da pita da li su svi službenici kompanije po zadatku išli na izložbu, ali je odustala. Noć provedena sa Blejkom još uvek je bila toliko prisutna u njoj, da ona nije želela da odgovori bilo šta.
- Pa, Livi – kazao je Blejk ljubeći je u obraz – čujemo se.
- Nećemo se videti?
- Naravno da hoćemo. Ja jednostavno ne mogu da se odvojim od osoba koje imaju veze sa slikarstvom!
- Aha, to mi je dobro poznato – odgovorila je ona, aludirajući pri tom na svog oca.
- Mislim da ćeš tek videti koliko mi je zaista stalo – kazao je Blejk, ponovo je ovlaš poljubio i otišao sa gospodinom Zoberom.
Trebate biti prijavljeni kako bi objavili komentar.