Roditelji se nisu složili da Keri živi sama u Londonu. Ali, Keri ih nije poslušala. Uspela je čak da nade sebi i neki privremeni posao u nekoj agenciji blizu Vikinog stana.
“Obrati pažnju na momka koji stanuje na zadnjem spratu. Neodoljiv je! Žao mi je što ja nikada nemam dovoljno vremena da skrenem njegovu pažnju na sebe”- Viki se glasno smejala, dok joj je to govorila. “Samo, vodi računa! On je veoma zastarelih nazora. Jednom prilikom sam ga pozvala na sedeljku, a on mi je nagovestio da to nisam nikako smela uraditi. Moraš paziti da ne budeš bučna, jer on ni to ne trpi, a kao vlasnik zgrade, na žalost, ima pravo na to.”
Prvog dana kada se Keri uselila, ona i Aleks su se sudarili ispred lifta i on je skoro pao. Pomagala mu je da skupi papire koji su mu ispali iz torbe i pri tom se sve vrcmc raspitivala o tamo zbog čega toliko posla nosi kući. Aleks joj se zahvalno nasmešio, ali je njegov osmeh ipak bio nekako hladan, a izraz lica rezervisan.
Međutim, to ni malo nije obeshrabrilo Keri. Odmah joj se dopao, naročito njegova crna kosa i svetlosmeđe oči, koje su se presijavale kao da su bile zlatne.
Razuzdana devojka
