Toplotni udar se razvija brzo, a ako se ne prepozna i ne tretira na vreme, može imati fatalne posledice. U ovom tekstu razmatramo kako prepoznati prve simptome, koje korake odmah preduzeti.
Toplotni udar je jedno od najopasnijih stanja koje može zadesiti ljudski organizam, posebno tokom ekstremnih vrućina. Kada su temperature izuzetno visoke, telo ulaže dodatni napor kako bi održalo unutrašnju temperaturu na nivou od oko 37,5°C, što je optimalno za funkcionisanje svih telesnih sistema. Međutim, kako temperatura spoljašnjeg okruženja raste, sve je teže telu da se rashladi, pa dolazi do preopterećenja termoregulacionih mehanizama.
Ako temperatura tela poraste iznad 40°C, dolazi do opasne situacije u kojoj telo više nije u stanju da se samostalno hladi. Tada može nastupiti toplotni udar, stanje koje ozbiljno ugrožava život i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Simptomi koji upućuju na toplotni udar uključuju visoku telesnu temperaturu, promene u ponašanju, mentalnu konfuziju, gubitak svesti, pa čak i koma. Disanje postaje ubrzano i plitko, puls se pojačava, a koža može biti izrazito vruća, crvena i suva, iako u nekim slučajevima može ostati vlažna. Osoba može osećati mučninu, povraćati, imati jake glavobolje i grčeve u mišićima.
Toplotni udar se može razviti iz dva osnovna razloga. Prvi je takozvani klasični oblik, koji uglavnom pogađa starije ljude, decu ili hronično obolele – dakle, osobe sa smanjenom sposobnošću prilagođavanja temperaturi. Drugi je egzertioni oblik, koji se javlja kod ljudi koji se izlažu teškom fizičkom naporu u uslovima visokih temperatura i vlažnosti, kao što su sportisti i radnici na otvorenom.
Ako postoji sumnja da je neko doživeo toplotni udar, najvažnije je odmah pozvati hitnu pomoć. Do njenog dolaska, osobu treba skloniti sa sunca u hladovinu ili rashlađenu prostoriju. Neophodno je započeti rashlađivanje – hladnim oblogama, vlažnim peškirima, ventilatorom ili, ako postoji mogućnost, stavljanjem u hladnu kadu (ali ne ledenu). Ako je osoba pri svesti i može da pije, treba joj ponuditi hladne napitke bez kofeina i alkohola. Važno je izbegavati nagle temperaturne promene i davanje bilo kakvih lekova bez saveta lekara.
Toplotni udar ne ugrožava samo svest i ravnotežu tela – može izazvati i srčani udar. Razlog za to je što se pri velikim vrućinama krvni sudovi šire, čime se snižava krvni pritisak. Da bi nadoknadilo pad pritiska, srce mora brže da pumpa krv, što dodatno opterećuje organizam. Kada je osoba već u stanju dehidracije usled pojačanog znojenja, dolazi do gubitka soli i tečnosti, čime se narušava ravnoteža elektrolita, pa i najmanji napor može da ima ozbiljne posledice. Kombinacija niskog pritiska, nedostatka tečnosti, i visoke temperature može izazvati toplotnu iscrpljenost, koja je često uvertira u toplotni udar.
Simptomi koji ukazuju na iscrpljenost uključuju vrtoglavicu, umor, jako znojenje, mučninu, nesvesticu i glavobolje. Ako se simptomi ignorišu, rizik od kolapsa organizma i oštećenja vitalnih organa raste.
Stručnjaci ističu da u slučaju pada krvnog pritiska i gubitka svesti, osobu treba odmah položiti na leđa i podignuti joj noge, kako bi se poboljšao protok krvi ka mozgu. Takođe, čim osoba dođe sebi, važno je da unese tečnost, najbolje u vidu vode, i što pre ode u zdravstvenu ustanovu, gde se može obaviti EKG i dodatna dijagnostika.
Prema rečima poznatih kardiologa, pad pritiska u uslovima visokih temperatura može biti nagao i veoma opasan. Mozak tada ostaje bez dovoljne količine krvi, što dovodi do osećaja malaksalosti, slabosti, zamućenja svesti i mogućeg gubitka svesti. Ovakva stanja češća su u urbanim sredinama, gde se toplotni talasi dodatno pojačavaju zbog betona i asfalta, koji zadržavaju toplotu i čine mikroklimu još težom za disanje.
Važno je, stoga, prepoznati prve simptome i ne ignorisati znakove koje telo šalje. Jednostavni koraci kao što su traženje hladovine, odmaranje, uzimanje hladnog napitka i izbegavanje fizičkog napora u najtoplijem delu dana, mogu sprečiti ozbiljne posledice. Toplotni udar je izuzetno opasno stanje koje se razvija brzo, ali pravovremenom reakcijom može se spasiti život.
