Igra sudbine

– Mogao si nazvati i reći da dolaziš tako kasno – odsutno je rekla Nicole dok je popravljala pokrivač pod kojim se nalazila. – Nisam imao vremena za telefonske razgovore. Znaš da sam morao ostati dulje na poslu. Zapravo, nije to znala. Mogla je samo pretpostavljati, s obzirom na to da joj već odavno Josh nije govorio ništa o svojim poslovima. Već je počela gubiti strpljenje zbog njegovih sve češćih izbivanja i iznenadio ju je njegov nestrpljiv ton. Prestala je potezati pokrivače i pogledala ga. Stajao je nasred sobe i tjeskobno stiskao šake ne gledajući u nju. – Je li…

Ovaj sadržaj je samo za članove.
Uloguj se Pridruži se