Blejk Donovan nije znao šta ga je više zaprepastilo — crnokosa, nenasmejana devojčica pred njegovim vratima ili vest da je ona njegova kćerka. Blejkove zefene oči su se smračile. Dan mu je ionako loše počeo i sad mu je samo još ovo nedostajalo. Advokat, koji mu je saopštio vest, približio se devojčici.
Blejk je povukao prste kroz svoju gustu, crnu, neurednu kosu. Posmatrao je dete. Njegova kćerka? Na njegovom namrštenom licu više je upadao u oči grubi ožiljak i izgledao je pomalo zastrašujuće.
— Ne sviđa mi se — promrmljala je devojčica i pribila se uz advokata. Imala je zelene oči, što je Blejk odmah primetio, i isturene jagodice, kao i on.
— No, Saro — visoki čovek sa naočarima pročistio je grlo.
— Ne smemo biti nevaljali.
— Mene je žena napustila pre pet godina — rekao je Blejk hladno. — Otišla je sa nekim naftašem iz Lujzijane i odonda je nisam video niti bilo šta čuo o njoj.
– Ako bih samo mogao da uđem, gospodine Donovane .. .
On pređe preko advokatove molbe.
— Živeli smo zajedno samo mesec dana, dok ona nije otkrila da ja imam pravne zavrzlame. Ona se izvukla i pobegla
sa novim ljubavnikom.
Na licu mu se pojavio samouveren osmeh. – Nije očekivala da ću se izvuči. Ali jesam. Advokat je diskretno pogledao elegantnu terasu sa stubovima, brižljivo negovanu baštu i „mercedes” pred garažom, Čuo je o bogatstvu Donovanovih i
o parnicama koje je Bejls Donovan vodio protiv gramzivih rodaka posle ujakove smrti.
— Problem je, vidite — nastavio je advokat, zabrinuto gledajući devojčicu — u tome što je vaša bivša žena poginula u
avionskoj nesreći početkom ovog meseca. Njen drugi muž nije hteo da preuzme odgovornost za dete. Sara nema nikoga drugog. Roditelji vaše žene bili su već sredovečni kad se ona rodila, a nije imala ni braće ni sestara. Cela porodica se ugasila. A Sara je vaše dete.
