Ljubavni napitak

Emili i Vilijam su od rođenja stanovali u dva susedna ulaza nevelike dvospratnice, u kojoj su se svi stanari poznavali iz viđenja, ali mali broj među njima je prisnije komunicirao. Njihove porodice bile su izuzetak, a najveći „krivci” za to bili su njih dvoje.
Njena majka ni danas ne propušta priliku da, pominjući njen polazak u prvi razred, ispriča anegdotu o kategoričkom odbijanju da ide u školu ukoliko joj učiteljica ne dozvoli da ona i Vilijam sede u istoj klupi.
Na njen prijateljski gest Vilijam je ubrzo kavaljerski uzvratio, opirući se da bez nje ide s roditeljima na uobičajeni piknik u obližnji Pikering, zbog čega su Belouzovi bili prisiljeni da pokucaju na vrata svojih suseda Polsonovih i zamole ih da svoju devojčicu puste da pravi društvo njihovom sinu na izletu, što su ovi dočekali sa srdačnom predusretljivošću.
Od tada, dve porodice su imale mnogo prilika da izlaze u susret ultimativnim željama svoje dece, koja su svoje prijateljstvo doživljavala kao nešto dragocenije i važnije od svega. Vremenom su se toliko zbližili da su jedni drugima bih neizostavni gosti ne samo prilikom dečjih rođendana, već i godišnjica braka, kao i drugih svečanih prigoda. Emili je svoju odanost prema Vilijamu naročito upečatljivo demonstrirala kada je u trećem razredu osnovne škole zapretila opasnost da, po roditeljskoj odluci, bude ošišan na kratko, najozbiljnije objavivši štrajk glađu ukoliko „nadležni” ne odustanu od te ideje. I ovoga puta dečja prijateljska lojalnost pobedila je namere odraslih.
Budući da su bih slične građe, u tinejdžerskim godinama uživah su u menjanju garderobe, a Vilijam je bio i njen najpouzdaniji frizer kada bi poželela da svoje guste čuperke disciplinuje u jednu urednu kiku.

Nastavak na broju 2…