Karli se lecnu. Daleko od toga da se osećala privlačno. Tačnije, osećala se izloženo, razmetljivo i krajnje ogoljeno. Bila je ubeđena da, iznad svega, izgleda smešno. – A ko su tačno ti samci koje si
pozvala?
Brenda odmahnu rukom kao da je odgovor sasvim nevažan.
–Mislim da si ih sve upoznala. Nekolicina Džejsonovih saradnika, par suseda, prijatelji… Tajler.
Za jedan otkucaj srca, Karli je ostala savršeno nepomična, a onda se namrštila na Brendu.
– Tajler Ramzi na kostimiranoj zabavi? Mislila sam da se tvoj ozloglašeni dever ne bi pojavio na nečem tako…
– Nemoj da ismevaš moju zabavu, Karli.
– Ne ismevam je. Samo mi se činilo da više voli otmene bankete. – Karli prosto nije mogla da zamisli Tajlera u kostimu.
Uvek joj se činio tako… uglađen. A kraj sebe je uvek imao neku ženu, vrlo sofisticiranu i elegantnu.
– Tajler dolazi zato što ga je Džejson pozvao, a on svog brata nikada ne bi izneverio. Znaš koliko su bliski. – Brenda zavrte glavom pa dodade:
– Da znaš da ti i Tajler imate nekoliko zajedničkih crta.
Karli se okrenu na drugu stranu. – Sanjariš, Bren. Nas dvoje živimo u potpuno različitim svetovima.
– Ti jednostavno ne razumeš Tajlera. I on je imao teško detinjstvo. – Dotakla je Karlinu ruku. – Ali je barem Džejson uvek bio uz njega.
– Moj brat je vodio sopstveni život – reče Karli. – I imao je pravo, moji problemi su bili samo moji.
– Džejson nikada ne bi odbio da pomogne Tajleru ako bi mu pomoć bila potrebna.
– Džejson je sjajan momak. Ali on i Tajler nisu nimalo slični.
– Sada možda nisu, ali nekada su to bili – reče Brenda uz osmeh.
– Ali opet, Džejson je upoznao mene. Mislim da će Tajler biti isti takav. Kad bude sreo nekoga do koga će mu biti stalo…