Okićena osmesima

Nakon službenog koktela, tokom koga su popili previše alkohola, poslovni saradnici Pamela Haris i Bendžamin Kolson su zajedno proveli noć. Voleli su se raskalašno u hotelskom apartmanu, odričući se svih kočnica i ne razmišljajući o posledicama. Oboma je odgovaralo da, makar tokom trajanja jedne noći, zaborave na živote koje su vodili, na uloge koje su igrali.
Međutim, po svanuću jutra, oboje su postali svesni težine onoga što su učinili. Bendžamin Kolson se suočio sa činjenicom da je prevario svoju verenicu, sa kojom je imao zakazano venčanje. Iako je bila slobodna i bez partnera, Pamelu je grizla savest zbog činjenice da je provela noć sa tuđim verenikom. Ona je poznavala Tajris, devojku sa kojom je Bendžamin planirao da se venča. Smatrala ju je za poslednju devojku na svetu, koja je zaslužila da bude prevarena i osramoćena.
S obzirom na to da ta noć nije mogla da se izbriše, Bendžamin i Pamela su sporazumno odlučili da se prave kao da se ona nije ni dogodila. Ništa, povodom toga, nije moglo da se promeni. Griža savesti bi sve pogoršala, kao i pokušaji da na bilo koji način isprave ono što su učinili.
Prilikom retkih, poslovnih kontakata su se uzdržano obraćali jedno drugom. Izbegavali su svaku vrstu komunikacije, koja se nije smatrala za nužnu, koja je prevazilazila okvire službenog odnosa.
Bendžamin nije odoleo da se obrati Pameli kada su, na kraju poslovnog sastanka, ostali sami. Pamela je morala da spakuje dosta dokumenata u svoju aktovku, a Bendžamin je namerno odugovlačio sa izlaskom iz kancelarije.

-Iznenađen sam da si prihvatila premeštaj u Kanadu -obratio joj se, iskreno zainteresovan da sazna koji su je razlozi naveli da se preseli u drugu zemlju. – Koliko sam shvatio, nudili su ti i neka bolja predstavništva ovde, u Americi.