Sofija Vidal bila je zabrinuta već danima. Imala je osećaj da se nešto neobično dešava sa njenim ćerkama, dvadeset petogodišnjom Belen i šest godina mlađom Lusindom. Tom utisku doprinosilo je što je u kuću svakodnevno, ponekad i po dva puta na dan, dolazio Žulijano, Belenin i Lusindin brat od strica. Sve troje bi se zatvorili u Lusindinu sobu, a Sofiju je strahovito kopkalo o čemu li to tako poverljivo razgovaraju po čitave sate.
-Zašto Žulijano poslednjih dana tako često dolazi? I o čemu to pričate vas troje satima, kao da kujete neku zaveru? – upitala je Sofija svoju stariju ćerku, ali Belen je vešto izbegla odgovor.
-Žulijano je naš brat od strica, on, Lusinda i ja odrasli smo zajedno. Ako smo bili nerazdvojni kao deca, zašto se ne bismo malo više družili i sada, kada smo odrasli?
-Svakako, nemam ništa protiv toga. Ali sve mi se čini da to obnovljeno druženje nije došlo tek tako, bez povoda. Štaviše, imam osećaj da se nešto kuva između vas troje, i da se to krije od mene! – rekla je Sofija otvoreno, ali Belen se samo nasmejala njenoj podozrivosti i okrenula joj leđa, a narednih dana neobično stanje u kući se nastavilo. Mučena majčinskom radoznalošću, senjora Vidal nije mogla mirno da spava. Pomenuto vanredno stanje dostiglo je kulminaciju u ponedeljak ujutru, kada je Žulijano neočekivano banuo na prvu jutarnju kafu, a Belen saopštila majci da sledećeg jutra putuje zbog posla u Barselonu, i da će se tamo zadržati nekoliko dana.
-Zbog posla? To nije dovoljno objašnjenje, draga moja devojko! To jest, takvo objašnjenje možeš da daš nekoj svojoj poznanici, koje se u krajnjoj liniji i ne tiče kuda i zbog čega ti putuješ. Ali ja ti nisam poznanica, nego majka! – podsetila ju je autoritativno. – Hoću da znam o kakvom poslu se radi!
-Pa, o mom poslu! Onom za koji sam se školovala i od koga trenutno živim -rekla je Belen, trudeći se da svom lepom, preplanulom licu da što je moguće nedužniji izraz. – Poslu fizioterapeuta i masera. Pošto sam ja po struci upravo to, a ne hemičar, ili glumica, ili nastavnica latinskog jezika kao ti, logično da ne idem u Barselonu da bih tamo snimala film ili predavala latinski jezik…
Trebate biti prijavljeni kako bi objavili komentar.