Šarlota je spustila solju na sto i izbegla sestrin hladni pogled. Znala je daje Fiona svesno izaziva. Uzdahnula je. Bila je suviše iscrpljena da bi se svađala. Osim toga, dobro je znala Fionu. Iza nadmenog stava skrivala je svoju nesigurnost. Stalno joj je bilo potrebno da se dokazuje.
Fiona i Šarlota bile surazličite u svakom pogledu – i po karakteru i po izgledu. Ljudi su uvek bili iznenađeni kada bi saznali da su sestre.
. Fiona je bila niska i punačka, ali ženstvena. Ličila je na majku. Šarlota je bila visoka i vitka kao njen otac. Fiona je imala plavu kosu, a Šarlotina je bila kovrdža-va i crna.
– Suzi će me odvesti kući. Malo ću se odmoriti. Vratiću se u jedanaest. Šta si ti planirala? – pitala je Šarlota sestru.
– Mogu da ostanem u bolnici samo sat vremena – odgovorila je Fiona.
– Fiona, zar stvarno moraš da izađeš i večeras? – pitala ju je Šarlota zapanjeno. Nije mogla da veruje da je njena sestra toliko bezosećajna.
– Ne budi takav tiranin, Šarlota! Otac je u bolnici i o njemu se brinu medicinske sestre. Nije pri svesti pa mu zaista nisam potrebna. Ne leži sam kod kuće niti je sposoban za ćaskanje. Ako se nešto dogodi, pozvaće nas – Fiona je pokušavala da se opravda.
