JANETH DALEY
Voli me noćas
– Pogledajte, ova bisernosiva boja je baš dobar kontrast jarkozelenoj – Vanesa Kantrel je prinela komadić tkanine debelom, vunenom tepihu da bi mušterija mogla bolje da vidi. – I baš bi se slagala sa dezenom koji ste odabrali za sofu.
– Vrlo je lepo. – Ali, bilo je očigledno da mlada ţena nije mogla da se odluči. Tek odnedavno je bila u braku i dobila odgovoran zadatak da kompletno uredi celu kuću.
Vanesa je polako gubila strpljenje sa mladom gospodom Damond dok je već ko zna koji put pokazivala uzorke mebl štofa. Osećala se više kao starija sestra nego kao unutrašnji dekorater. Neodredjeno je klimnula glavom na ženinu primedbu i samo su duge trepavice skrivale ljutinu u njenim oĉima. Vanesa pogleda oko sebe. Soba u kojoj je primala mušterije bila je savršena: elegantna i besprekorno nameštena skupocenim ukrasima. Videlo se da je uredila osoba sa istančanim ukusom. Vanesa je sa dvadeset osam godina imala stvari koje bi mnogi poželeli: uspešnu karijeru, sigurnost, predivan stan u Francuskoj ĉetvrti i potpuno sredjen život. Mnogi muškarci su bili zainteresovani za nju. Pa, ipak, nešto je nedostajalo u njenom životu…
Vrata koja su povezivala sobu sa kancelarijom su se iznenada otvorila i pojavila se Vanesina sekretarica. Vanesa je pogleda upitno.
– Da, gospodjice Ostin? – U glasu joj se osećalo prebacivanje. Postojalo je pravilo da je niko ne uznemirava dok je sa mušterijama.
– Izvinite, gospodjo Kantrel – prošaputa sekretarica – ali, imate hitan telefonski poziv.
Vanesa upitno podiţe obrve i pogleda sekretaricu koja je izgledala dosta zabrinuta. Pitala se šta bi to moglo biti. S blagim osmehom se okrenula prema mušteriji.
– Izvinite za trenutak, gospodjo Damond.
Pošlaje za sekretaricom dok su joj koraci odzvanjali po blistavom parketu. Ugledala je svoj lik na velikom zidnom ogledalu u „rokoko” stilu. Sjajna bakarna kosa oĉešljana u punču isticala je lepotu njenog lica. Ogledalo nije pokazivalo ni trag njenog unutrašnjeg nezadovoljstva. Izgledala je poput manekenke, ali, pogled joj je bio nekako prazan.
Ĉim je zatvorila vrata za sobom, oštro pogleda sekretaricu. – Ko to zove, Karla? – Karla Ostin je bila istih godina kao i Vanesa, ali ne tako atraktivna. Bila je to povučena devojka koja se nije šminkala i nije volela upadljivo da se oblači.
– Gospodja Devere, sekretarica vašeg svekra. – Zabrinuto pogleda Vanesu. – Bojim se da je loša vest.
