Leto u Rimu

Gabrijel ju je kroz prozor kuhinje posmatrao dok je prala
povrće na česmi u dvorištu. Bila je nežna i uzbudljiva kao prolećni
vetar. Ona podiže glavu i osmehnu se u njegovom pravcu. Crna
kosa blistala joj je na suncu. Posmatrao joj je lice. Imala je visoko
čelo i najsenzualnije usne koje su vapile za poljupcem. Dok se
kretala, vetar joj je vijorio haljinu koju je ona slobodnom rukom
prikupljala oko sebe. Primetio je nežnu belinu njenih lepo
oblikovanih nogu. Poželeo je da je poljubi. Izašao je iz kuhinje i
krenuo prema njoj. Noemi mu pođe u zagrljaj i oseti njegove usne
na svojima. Ljubili su se dugo i nežno. Gabrijel je podiže sa tla i
ponese. Ona obavi ruke oko njegovog ramena. Želela je da mu se
preda. Položio je na krevet i nastavio je da je ljubi. Uzvraćala je
žestinom koju do sada nije poznavala, osećajući kako se strast i
ljubav spajaju u jedno isto osećanje.

-Toliko te želim, dušo – šaputao je pored njenog uha.

-I ja tebe, Gabrijele…- ona potraži njegove usne.
Željno se pripijala uz njegovo telo i nije joj bilo važno šta će
biti sutra. Gabrijel je bio nežan ljubavnik. Raskopčao joj je haljinu i
poljupcima ispitivao male i čvrste grudi. Osećala je kako je
spremna za njega. Čvrsto ga je obuhvatila oko vrata i privukla k
sebi. Taj muškarac je ispunio sve njene fantazije o ljubavi i strasti.
Dugo su ležali zagrljeni i opijeni jedno drugim.

-Gabrijel…

-Molim, ljubavi – posmatrao ju je kroz poluspuštene kapke. –
Divna si.

-I ti – poljubila ga je u vrat i uspravila se u krevetu.

-Ostani još malo, Noemi. Želim da te gledam i osećam –
šaputao je. – Ti si prva žena koju sam doveo ovamo.