– Ne, nikako! – stresla se Ela i lice joj se odjednom smračilo.
Ela je nedavno doživela veliko razočaranje. Godinama je bila sa čovekom, koji ju je ostavio nekoliko nedelja pre venčanja uz izgovor da još nije spreman da se veže. Kesi je previše dobro znala kako je to biti ostavljen, a ona je tada bila trudna s blizancima.
– To je prošlost, Ela. Nemoj više misliti na njega.
Ela je zatreptala, pa je klimnula glavom.
– Naravno. Mislim da sam ga prebolela.
– Tako je i sasvim ti je dobro – Kesi joj je nazdravila. – Uostalom, imaš sve što ti treba. Bolje ti je da imaš uza se zanosnog bilđera dobre naravi nego prepametnog trgovca akcijama s genetskim kodom zmije otrovnice.
Ovo poređenje nasmejalo je Elu. U tom trenutku prišla im je grupica kolega, pa su promenile temu da bi i njih mogle uključiti u razgovor. U narednih nekoliko minuta razvezli su neobaveznu diskusiju uz potoke šampanjca.
– Baš me zanima kad stiže klopa – uzdahnula je Ela. – Umirem od
gladi.
– Verovatno moramo još malo sačekati novog šefa – Kesi je otpila gutljaj.